ПОКЛОН

Данас сам прочитао коментар на мој пост:"Препознајете ли нас", од Махамаје иде овако

pitanje [Odgovori]

krilaandjela, da li bi dozvolio
da "oslikam"
tvoju poeziju ?

Comment by mahamaja (10/11/2008 09:39)
 
, а онда одговорио
 
ОДГОВОР [Odgovori]

МАХАМАЈА

Што да не, то не требаш ни да питаш, некад кад будем ово преточио можда у књигу биће и твоје сличице.

Comment by krilaandjela (10/11/2008 12:01).
 
Да неби више било забуне и размишљања око мојих песама и осталих текстова,
ПОКЛАЊАМ СВИМА ВАМА СВОЈА АУТОРСКА ПРАВА НА СВКУ МОЈУ ПИСАНУ РЕЧ ОВДЕ.
 
ОНА ЈЕ ПОКЛОН И ОНА СЕ МОРА ПОКЛАЊАТИ НАМА ДРАГИМ ЉУДИМА, СВИМА КОЈИ ИМАЈУ СРЦЕ И КОЈИ ГА ПОКЛАЊАЈУ. ОВО НЕКА БУДЕ ЈЕДАН ЈЕДИНИ УСЛОВ.
 
ОСИМ ТОГА ШТО ЖЕЛИМ СВЕТ И ЉУДЕ ДА УЧИНИМ СРЕЋНИМ И ЗАДОВОЉНИМ, БАР ОНЕ КОЈЕ ПОЗНАЈЕМ И УПОЗНАЈЕМ ИСТО ТАКО ЖЕЛИМ ДА ИНСПИРИШЕМ.
 
МАХАМАЈА МЕ ЕТО ПОДСЕТИЛА ДА И ЈА ЈОШ НЕШТО МОГУ ДА ДАМ И ДА ИНСПИРИШЕМ НЕКОГ.
 
БУДИТЕ БОГАТИ ДАВАЊЕМ!!!!!!!!!!!!!!
 
 
Колико је свет мали и срамежљив
 
Јао како да те питам
ти се тако лепо смејеш
препознајеш мој образ,
а ја сам тако слаба
да те срамежљивим очима погледам,
поново, па и први пут,
учинио си све друго и све остало,
знам да превише ћутим
моје срце не зна другачије
и кад је срећно ја ћутим
можда не показујем,
али ти видиш,
ти све видиш
ти знаш,
али како
како.
 
Одговараш само једно
"ВЕРУЈЕМ ти",
а ја у себи мислим
моје очи
мој глас
моји образи,
твоји додири
твоји загрљаји
твоје очи.
 
Гледаш у мене и кажеш
ти си мој свет,
шта је ту срамежљиво ушло у мене
опет се враћам на своје образе
на своје очи
на дрхтави глас
погнуте главе
загрлим те јаче и кажем
ВОЛИМ ТЕ.
 
Ти све знаш,
а ја сам твој
срамежљиви свет. 

КОЦКАЛОНЕ КУТИЈИЋ за промену

Увек те проклете кутије, склапам их стално сваки сат минута, а минут мог времена, шта је ту тако богато и паметно неко смислио па мени платио године немаштовитости и празнине простора од не знам колико квадрата да постанем махер у томе, и још кад ти неко каже свака част урадио си и више од норме, пих прах и пепео.

Архивирам опет све те папире у свим тим кутијама минут сата мог времена, шта је то у пожутелим хартијама, штампаним мастилом неко нешто тражио, наређивао и објашњавао, пих прах и пепео, пуно тога.

Погледам себе, седим на кутији, читам, ух, прах и пепео, шта је овај написао, које ово урадио, где је сад, не знам.

Ало бре човече ко те терао да размишљаш о глупостима, што би се ја сад шминкао да то могу да решим, није моје, нек се бакће онај који је то радио.

Сви се сад сакупили, растурили и ђене ђене, ајд Јанко и Бранко нек почну овај део, а други онај, а ја ћу оно што је најмање и најбоље.

Јес шио ми га Ђура, ја да грцам, а ти да певаш.

Их бре сви сте наивни нек сви помало, па ће буде много и брзо.

О па ми имамо филозофа хуманисту

Где је, где је,...............здрав разум.......човече

још да чучим ко мали патуљак а да ви идаље лупате глупости пих, нећу, одох

Коцкалоне кутијић, спакуј се и бежи, састанак је завршен, за десет минута сви у џубају.

......И тако ја гулим кромпир, а ови слажи папире у кутије.............

Наравоученије:

Поента је да у животу радиш ситне и мале ствари, да оне имају смисла за тебе, да за друге имају вредност, а да остављају велико духовно задовољство и релативно довољно материјалног богатства.

Исто тако поента приче Коцкалоне кутијић је проток времена у хумору.