Subota, Oktobar 11, 2008
ПОКЛОН
Данас сам прочитао коментар на мој пост:"Препознајете ли нас", од Махамаје иде овако
pitanjekrilaandjela, da li bi dozvolio
da "oslikam"
tvoju poeziju ?
МАХАМАЈА
Што да не, то не требаш ни да питаш, некад кад будем ово преточио можда у књигу биће и твоје сличице.
Krilaandjela, kako bi svet bio lep kada bi bilo više ljudi kao što si ti, koji od srca poklanjaju i svoje dane smatraju uspešnima ako su nekoga obradovali!
A znam da će mahamaja lepo upakovati svoje stihove, ona to zaista ume.
Сањарење56
ма има таквих људи свуда, сви као нешто друго важно раде, пакују неке кутије празним,али кад их, кад их заиста дирнеш, просто пипнеш прстима дечје маште они ураде преаву ствар.
Труд се исплати па чак и ако мислиш да нема резултата, ја то знам покушавам икс ипсилон пута јер верујем у људе, немамамо ништа друго осим нас самих, то је и филозофија света, учинимо га лепшим, нормалнијим, волео бих да ово прочита и Проф. Патос, да заокружи моје мисли и жеље онако како треба.
Četri oka uvijek vide više od dva, dvije ruke više čuda čine.Ekipa je tim koji pobjeđuje. Pozdrav.
Krilaanđela, jako me se ovo dojmilo, zapravo oba postupka. Najpre Mahamajina svest da pita, odn. zatraži dozvolu - izuzetno!
A onda tvoj gest nesebičnog darivanja koji na najjednostavniji način iskazuje svu napetost etičkog fenomena! Ono praktičko svrhu ima u sebi samom, nije poradi nečeg drugog - svrha dobrog činjenja je samo dobro činjenje, ništa zauzvrat. I ova svest je izuzetna!
Ako je nekome lakše (ili bliže) tako, može ovu prirodu praktičkoga iščitati i u Novom Zavetu, gde Hrist, u besedi na gori, govori:"Pazite da pravdu svoju ne činite pred ljudima da vas oni vide; inače plate nemate od oca svojega koji je na nebesima.
Kad dakle daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što čine licemjeri po zbornicama i po ulicama da ih hvale ljudi. Zaisto vam kažem: primili su platu svoju.
A ti kad daješ milostinju, da ne zna ljevaka tvoja što čini desnica tvoja." (Jev. po Mateju, 6.1-3).
Samo plemeniti duh gaji istinsku radost davanja.
I da,zahvaljujem na lepim rečima.
Ave!
Хвала пријатељу
сада си заокружио смисао онако како сам и очекивао
Аве!
I sta ja sad da kazem? Ja mogu samo da cutim i da se divim...
sanjalice
Stalno čitam tvoju poeziju, a sada evo prvi put dajem neki komentar. Pa ne mogu ovo čak ni nazvati komentarom jer naprosto tvoju poeziju ne umem da prokomentarišem, uvek ostanem bez reči pred tom lepotom.
Ало људи неисчуђавајте се више већ делите то је добитна комбинација,
Степски шири љубав својом песмом, прочитали сте га сигурно данас, човек дели,,,
Биливер ослобађа и поклања своју душу...
Сањалица одговара после сто година на коментар, ту је и отвара ново поглавље....
Каспер се опет пита шта да каже, а колико је тога спаковала и рекла у претходним постовима и привукла интересантну коментаторку са предивним коментарима, звану Гост коју једва чекамо сви да читамо, мислим њен пост.....
Пинокио која има тренутно госте, али њен мозак мисли и о свима нама....
и тако кажем ја Вама делимо и уживамо
i ovde zakasnih. ali. opet imam opravdanje.
a Mahamajin gest sam imala prilike da vidim i na svom blogu.
o tvojoj poeziji više nemam šta da kažem, sem da jedva čekam da se "pretakanje" u knjigu što skorije desi.
da mi bude pri ruci i kad nema struje!
Prijatno!
Боље да сам ћутао за књигу Махамајо што ме повуче за језик, иначе Домаћице оправдање сам видео на сваком посту до сад, али овде ти то није потребно у Србији струје никад довољно а на блогу је има на претек у речима добрих људи.
Поздрав
Анђеле наш са крилима,
предивна си особа...
hvala krila andjela
sad samo cekamo da naidje prava slika
Маха МАЈО, Маха Мајо, књига је једна целина, а ја се целине плашим, не волим границе, волим да летим, волим даљину у очима, волим близину у срцу јер колико год она била близу и колико год је ми јако осећали не можемо је тако добро описати као бол када нас растанком задеси.
Чекамо слику...да наиђе
cekamo...
