Мој део Облака

У сваком човеку дође понекад тренутак да са разлогом, а и без њега подвуче црту, одлучи нешто или већ шта друго, ја обично тад нешто напишем, а некад је добро и узети флашу пива после кошарице живота.

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

Елем, све ми данас баш, било онако у фрци, кошници наших спољних светова и наших душа, то смо ми у ствари, мравићи у земљи чудак, вечито изненађени другим мравићима и временом, сами себе несвесни.

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

У топлој води док се туширам све са мене масажом капљица силази, одлази полако, просто уживам. Сад бих набројао милион терета у мојој глави, али они су ионако већ довољно оптерећујући, а и досадни су, а ми бежимо увек од досадних прича, јер нису читљиве,зато ћу писати оно што осећам, срце је то.

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

Како ме пријатно изненади и испуни, несебична, случајно понуђена помоћ пријатеља. То је то што ме је јуче па све до данас и сутра и што ће ме свих ових дана држати кормилом на десно ка сигурној луци. 

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

Ја верујем људима, ово мало људи разуме, морам још једном да Вам скренем пажњу:"ВЕРУЈТЕ У ЉУДЕ, ОНИ СУ ДЕО НАС, ОНИ СУ У НАМА СВИМА, ДЕЛИЋ СВАКЕ НАШЕ МИСЛИ И НАШИХ ОСЕЋАЊА УПУЋЕНИХ СВИМА НАМА".

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

Неко је мени учинио нешто добро и ја му сада и свима око себе још више чиним, одличан и диван осећај када има добар подстрек-подстицај, јаче се кола вуку него кад их сам ја гурам до врха, па од врха до следећег брда и тако преко разних каменчића. Била је то само она довољно мала безначајна ситница, ником сем мени битна и незаобилазна коју чак ни тај човек-људ није приметио, али ју је испунио и дао облик Сунца и сенку Месеца.

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

Срећан сам бре много, зато ми се срце греје у овој кожи, а крила шире.Желим свима овај осећај ко здраву заразу да пренесем и да Вам се свима често дешавају овакве ствари као мени, јер....

.......баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...

И успут да кажем и ово, морамо се вратити и поправити тамо где нас је време покварило унутра, знате онде где куцка. Ни стари ни превише млади не могу срце да нам поправљају, љубав нас најбоље штелује, уппсс то већ знате.

Не желим бре више да слушам и разумем да смо просек просека, да не искачемо и да јако брзо прихватамо човека који пати, кога боли, ко је сиромашан, а оном ко се бори и онај ко нешто успе, ко се негде у нечему докаже, ко постане богат по основу свог рада и памети, затварамо врата и он је онакав-овакав и никакав, а ми смо сви исти, једнаки и на ћоше, просек наопаког просека, мртво море.

Све њих треба прихватати и разумети уз адекватну помоћ и подршку, ми све можемо да мењамо, ми градимо мостове и нове путеве, неће то нико место нас радити, пробудите се људи.

Обнова духа је одавно почела, дајте да пређемо више те границе.

Поздрав.

Баш је топло овде, у овој соби, у овој столици, у овој кожи...