Nedelja, Oktobar 12, 2008
Моје срце и мој мозак
као што живим
сваку слику твог ока
сваки удисај ветра
и издисај ватре,
а ватре горе
и ветар их носи.
Мислим
као да знам
све о теби
о твојим жељама
као да сам те одувек познавао
и волео.
Куцам у њеним рукама
и она у мојим пољупцима оживи,
процвета
као пурпурна ружа
моје Срце испод Сунца,
бистра река препуна пољубаца.
Поново мислим,
а срце не стоји по страни
утиче на сваки поглед ока мог,
прати покрет тела,
осећа додир њених прстију,
на образима-по кожи свилу ветрова.
Мислим у сваком откуцају душе
да додирнем нити,
танке струне нежности
да осетим радост живота,
да упознам вечност,
да заборав остане празан,
да волим бесконачно твоје биће,
љубави моја.
Моје срце и мој мозак
ти си једина веза између њих
тако заједно живе,
тако се смеју и тако плачу,
тако су јаки и исто тако слаби,
а тако спојени чврсто.
Нисам ја неко ко уме само да воли,
да побеђује и да гута поразе,
ја сам исто тако неко
који се плаши и који греши,
који разочара
и који се кад кад глупаво смеши,
који пусти сузу у мраку
од страха да ће те изгубити ако покаже то,
и ако задрхти.
Чувај ме са свим манама и грешкама
јер ћу их временом изгубити и исправити,
јер ћу те и сузом својом кад кад насмејати,
топлином своје нежности загрејати,
а ако икад бол и туга закораче у наш дом
понећу их са собом у мрак,
да тамо остану заувек.
"а ако икад бол и туга закораче у наш дом
понећу их са собом у мрак,
да тамо остану заувек. "
Krilati, zna li ona kakvo je blago našla u tebi??
Topla logika srca i hladne visine čistog uma; dijalektika sluge i gospodara, gde se jedan u drugoga preobrazuje.
"Поново мислим,
а срце не стоји по страни
утиче на сваки поглед ока мог,"
Nek u ljubavi srce vodi, u ostalome - poslušno budi srce moje.
Ave!
Сањарење56
мислим-осећам да зна
Патос
Дефинитивно је твоја филоѕофија и моја филозофија
"Мислим у сваком откуцају душе
да додирнем нити,
танке струне нежности
да осетим радост живота,
да упознам вечност,
да заборав остане празан,
да волим бесконачно твоје биће,
љубави моја".
Ovaj deo sam izdvojila jer mi se nekako najvise dopao, ali ova pesma ti je, po meni, najbolja od svih!
Андријана
има нешто јако у њој, има њене особине, има њен сјај, када је читам непрестано мислим о њој.
Ne mogu izdvojiti niti jedan deo, bio bi greh cepati ovu divotu na komade. Ova tvoja pesma me je tako jako podsetila na nešto što sam davno zapisala...
