Nedelja, Oktobar 12, 2008
Колико дуго још срце може овако да куца?
ОНА:
...Зашто те буни мој понос, моја реч, моје срце што ето кроз све задрхти и кад те тако јако воли?
И није знам да није први пут да ме гледаш тако немирно мирно и чекаш да кажеш, да се супроставиш јако мекано, да покушаш да ме смириш мојим изврнутим речима, преврнутим чаршавима и топлим загрљајима.
Знам да све то умеш, можеш и хоћеш, јер ме волиш.
Исти сценарио сваки пут кад је мени моје лудило у глави. Зашто си толико јак, глупо питање волиш ме, а волети мене није лако. И мени је самном тешко, јао колико ме дуго знаш у свим мојим успесима и падовима, био си као сенка ту поред мене, чак сам те и одбијала од себе, мрзела, нисам желела да те волим. Била сам несрећа за тебе која те и тада скупо коштала, али нисам се променила, ниси ме променио, зашто је сваки покушај био тежак и унапред осуђен да пропадне, зашто?
Колико дуго још срце може овако да куца?
Он:
Заљубљен твојим очима у времену нисам видео ништа друго, само свој почетак и свој крај, колико-толико без икакве жалости и опроштаја само срећу за те твоје крупне кестењасте очи у завичају и људима које нисам примећивао. Године јесу узеле ово моје тело под своје сводове, али срце и оно мало памети да те извучем непромењену и сачувам од саме себе, још један удисај-издисаја моје и твоје љубави. Ако ме разумеш, а разумеш ме јер твоје очи од почетка па сад и до самог краја нису могле да сакрију истину. Волела си ме, а љубав се из срца препозна у очима.
Колико дуго још срце може овако да куца?
Ma super..kao i uvek.ljubim
danas svakog ljubim
sve je lepo:)))
Andjele, ja pisem ovo isto samo menjam uloge...i pitam se koliko srce moze da kuca ovako...
a ljubav se iz srca prepozna u ocima!sve si rekao tim.
....само срећу за те твоје крупне кестењасте очи у завичају.....
Dok je zaljubljeno, srecno ili nesrecno, srce kuca, kuca, kuca...
