OBLACI

Препознајете ли нас????...

Како да не,

ух, ма није ми ништа

што би се окренуо?

Не желим то да урадим.

Их, опет исто,

увек си био тврдоглав

знам да знаш

у себи га кријеш

није то лик кога треба сакрити,

покажи га 

то јеси ти

онај прави

што се смеје срцем

што уме да подели срећу и радост

за тугу не желим да кажем

ма, ма не желим да знаш уопште,

не волим те у њој, никада,

ни тада, а ни пре,

рећи ћу једноставно

разумеш је и превише добро,

повредила те је,

закачила и ушла дубоко,

нашла своје уточиште,

прихваташ је од било кога

без обзира ко је и шта је,

препознајете се.

Волим те....,

а то ме боли више.

УХ, МРЗИМ СВОЈУ НЕМОЋ У ТВОЈОЈ ЉУБАВИ.

.........................................................

Шапутао си ми оне снове на јастуку

увек си знао како да приђеш,

да осетиш моје срце,

Зашто је то сада тако далеко?

Зашто је другачије?

Да ли је то старост

спустила гране и украла пупољке?

Да ли је светлост потрошена тугом

коју си увлачио у себе од свих других?

.......................................................

Ти као да си волела сенку у мени,

обрисано огледало,

полуголу истину,

свој други образ,

несебично грлећи љубав 

коју ти пружам.

Као да ниси видела све искре 

које бојом ноћи постају звезде

под твојим пољупцима.

Опет си ту поред мене

загрљена бићем,

дечаком,

који је од тебе научио да хода.

Ни ти ни ја нисмо довољно јаки сами,

Колико сам пута осетио празнину без тебе?

Колико сам себи пута признао....

Ми мушкарци који волимо

смо велике кукавице

без вас,

то је гола истина.

Не бих знао ништа

ако би ти нестала.

Знам да је туга део мене,

знам добро колико 

тебе и колико мене прожима,

знам да је она превише између нас,

знам да си покушала,

знам безброј пута,

ниси ти погрешила,

ја сам,

дозволио сам да остане заувек моја

нисам јој никад дао да пређе на тебе,

прешла је сама

мојом сенком 

спуштеним гранама

без пупољака.

Ево ходамо

ти ћутиш,

Ти као да си волела сенку у мени,

обрисано огледало,

полуголу истину,

свој други образ,

несебично грлећи љубав 

коју ти пружам.

Ма, није тако

дај, дођи 

па загрли ме јаче!!!

И ја плачем,

и смејем се сузама,

смејем се нама,

МИ СЕ БРЕ БАШ БЕЗ ВЕЗЕ ВОЛИМО ЈАКО!!!!

Ух, ево је и киша, ај да бежимо љубави......

[Odgovori]

Zašto se tuga javlja kada si srećan i kada si voljen?
Zašto nosiš sa sobom tu tugu...oteraj je, neka nestane kao pahuljica u martu...
Osmeh na lice, pesma je i više nego lepa, a tuga se krije u njoj...zašto...

[Odgovori]

Песма је израз,
пишем је да би разумео/разумела
све око себе и све у себи
да бих поделио љубав свима

[Odgovori]

Ni ti , ni ja nismo dovoljno jaki sami.....
Ispisati bilborde po celom gradu!!!!!!
Da svi citaju, da shvate sta je veza izmedju 2 bica...sta je ljubav...zauvek

[Odgovori]

Lepo je!

[Odgovori]

"МИ СЕ БРЕ БАШ БЕЗ ВЕЗЕ ВОЛИМО ЈАКО!!!!"
baš tako!
Prijuatno!

[Odgovori]

Хвала људи на коментарима, ми се баш волимо јако,,,,али
ни ви ни ја нисмо довољно јаки сами....

[Odgovori]

Ovo izgleda kao da si bio u polisnu...i pisao tako dobro,da si se is am iznenadio ka da si se vratio nekoliko redaka natrag!
Sjajno!!!

[Odgovori]

evo,sad su dvoje protrcali pored mene.prepoznala sam vas.lijepo je vidjeti vas zagrljene.pozdrav

[Odgovori]

evo,sad su dvoje protrcali pored mene.prepoznala sam vas.lijepo je vidjeti vas zagrljene.pozdrav

[Odgovori]

Ма сви се ми преознамо,
неко у капљици кише
неко у заљубљеном пару
неко у препуној продавници
неко у празном стану,
али увек сви у својим речима
када саме нису довољно јаке.

[Odgovori]

Joj pesnice,caknuti:)
Vrlo simpaticno,neobicnan stil pisanja...

[Odgovori]

Хвала будући уредниче

pitanje [Odgovori]

krilaandjela, da li bi dozvolio
da "oslikam"
tvoju poeziju ?

ОДГОВОР [Odgovori]

МАХАМАЈА

Што да не, то не требаш ни да питаш, некад кад будем ово преточио можда у књигу биће и твоје сличице.