OBLACI

Можда

Можда као бајка скривен у твојим мислима у твом срцу понекад онако трапаво смешан залутам са мислима у облацима. Можда онако невешт после брзог буђења нагазим твоју машту, можда се сетиш да ти је неко сличан, ма баш такав ушао у живот на мала врата срца, љубави неспретан да сакрије и да је увек да. Можда то ипак није била бајка свих ових година чекања да се сенка претвори у особу вредну лика свога-твог огледала.

Можда...

Можда је ова година у овој причи, једног месеца и њене звезде, можда је дан-ноћи и тренутак радости пољупцем...

Можда смо се срели,

упознали.

Свет је тако мали у том тренутку наше бајке.

Колико је низова капи низ танку латицу сишло,

низ душу твоје меке коже,

колико је само уздаха туге и среће

што се плашиш и поново будиш

што падаш и устајеш,

ал све је то мало и много

за само једно срце.

Можда је љубав саставила моје речи,

а можда су речи украле облик наше душе,

можда је душа узела наша тела,

можда су наша тела створила дугу,

можда је киша дотакла небо,

можда је небо сакрило облаке,

а можда су они пробудили Сунце

и избледели....

Можда је срећа у свакој бајци имала

вечност заветовану на љубав.

Можда...

Можда знам, али сигурно не знам колико је то,

колико је чега могло да стане,

да остане заувек,

али можда то није мало од много,

или је то само нешто од нечег,

везано дубоко у нама,

трн наше сумње, жеља нашег бића,

можда је душа,

а можда је динанаших снова,

можда је рукавац нашег мора,

можда сам ипак пијан и без снова.

Можда је далек пут путника

без ципела и спорог хода...

Можда ће јесен пролећа мога,

можда ће зима лета,

а можда ће ветар почети да дува.

Ко ће га знати где се замтену бајка,

ил стих- замућена строфа,

пасус чудног језика,

мисао снова,

тумач речи између редова.

Можда постанем стар забораву...

Да постаћу стар, 

претворен у камен,

офарбан у бело,

неправилног облика,

са доста малих бора,

сакривеног лица,

једном страном у земљи,

другом у небо,

заувек ћу имати сенку

иако нећу да дишем,

живећу и у пролеће

и у лето,

дочекаћу јесен,

обмотаћу се у бело,

поново ћу процветати туђим латицама,

поново ћу те волети,

ово већ није бајка,

пронашао сам те,

и ти ћеш мене једног дана пронаћи,

смејаћу се птицама њиховом песмом,

пустаћу сузе кишом која по мени пада,

осећаћу бол, али ме неће болети,

волећу и ти ћеш волети,

можда је то тако само у бајци,

можда је то само реч у причи,

можда је то само боја на слици,

можда је то живот у сенци...

[Odgovori]

Možda...
Ti si uvek ti:)
Kao da reči imaju drugačije značenje kad ih ti izgovoriš...

[Odgovori]

Kako umes tako nadugo i nasiroko da pises...
I kako uspes da mi ne budes dosadan?
Ovoliko redova proleti za sekund.
To je umetnost...

[Odgovori]

Možda...
Možda je to samo život.
pozdrav lepršavi

Slucajna prolaznica [Odgovori]

Slazem se. Ovo jeste dah na papiru! Ili na racunaru, danas je to svejedno. Samo jedna zamerka - mislim da treba promeniti onaj deo gde pominjes rukavac - rukavac naseg mora, u npr. uvala naseg mora ili zaliv... ipak, rukavac imaju samo reke.
Veliki pozdrav!

[Odgovori]

Rukavac je uski vodeni prolaz između dva ostrva ili prolaz koji spaja veću vodenu površinu sa zatvorenom vodenom površinom kao što je zaliv, ...ribolovac rece.
Cesto citam,a ne stizem uvek da prokomentarisem.
Pojedini blogovi su predivni,postovi takodje.
Pozdrav!

[Odgovori]

Krilaandjela, kad ti pišeš, sve je drugačije, imaš redak dar da reči deluju jednostavno složene, a mnogo kažu, i govore višeznačno, višeslojno...svaka čast!

[Odgovori]

"Свет је тако мали у том тренутку наше бајке".
srećom, blog dovoljno veliki da lepotu pošalje i u najdalji kutak svemira.
Prijatno!

[Odgovori]

Хвала свима, рукавац је оно што сте написали,нисам нашао праву реч, извините

Поздрав

[Odgovori]

sve je to malo i mnogo....

[Odgovori]

...za samo jedn o srce