По ко зна који пут...
По ко зна који пут...
по руци те милујем
и уснама додирујем
као да шапућем.
По ко зна који пут
чаролијом те призовем,
ниском од бисера
за своје срце везујем.
Ту на јастуку моје душе
пустила си снове
да заплове,
а луку си давно
у мени кришом саградила.
..Негде са пролећа
скривеном сузом љубави,
срце задрхти ал победи,
уздахом туге преболи..
По ко зна који пут
песме ти пишем Дунавом,
да ветар носи латице
твог и мог срца
ружине цветове.
По ко зна који пут
дечак са копна
гледа бродове
куд пролазе.
..Негде са пролећа
скривеном сузом љубави,
срце задрхти ал победи,
уздахом туге преболи...
