И ту међу звездама
Знам да сањаш, познајем те међу звездама и осећам у мени растеш, сваки је дан једна ноћ прескочена у ритму срца и овог времена, да могу сада зауставио бих воз живота на станици моје љубави. Ту бих те питао за плес, осмехом сачекао нежне ручице на моја рамена и сви би нас гледали у нашој младости и нашој лудости. Колико је лако када неког волиш и признајеш. У светлу ове наше мале тајне ја откривам тугу у љубави на перону времена, а плес нас води далеко звездама, а ти сањаш, препознајем те. Спусташ се и подижеш на прсте да ухватиш мој корак, ускоро ће зора, а неко поћи мора, без питања.
У свему видим љубав, а љубав си ти.
Ту где ти и ја
Ту где сан
покрије нежно
твоје и моје
срце,
ту где нови дан
зором росе
из наших очију
украде светлост,
ту где
ти и ја
шапатом
будимо тишину,
ту где ветар
и киша
престају,
ту где смо ми
на земљи
под плавим небом,
ту где
ти, ја
поклоним
пољубац
и пупољк руже,
само ту где ти
оставиш сузе
где радост не престаје
у загрљају-судбине.
...Пијан од туге кроз ноћ...
...Прстима по ободу чаше кружим, као да неког чекам. Вино мирује, тамно црвено упија светлост чекања. Гледам га како је близу, сваки гутљај и укус немирног сна, а можда срце твоје то зна. Исти је пут сваког корака и моје жеље да поделим тај сан. Зашто бежиш у сенку, и бришеш усне од вина, опоре и слатке, као капи росе испод твоје косе на образ, на длан у мој загрљај. Тренутак прође, мисли одлете, остајем сам, можда је добро док тишину слушам, а рука подиже чашу. Чекам да ме опије, не да ме победи, већ јачином својом да отргне од света у сан. Муте се боје, и слике преплићу, комадић простора тражим за један дах живота, тело одустаје, а мозак се бори. Срце је већ јуче признало пораз, у вину је нашло утеху и само светла у мраку, а низ улицу теку туђи путеви, а моји без циља почињу.
Дуг је пријатељу брат, новчаник судбине украо, а ја мој сат у срцу заувек изгубио...
