Искорак у осмоаприлску ноћ

...ноћ почиње кораком луталице, месечевим звездама, завесом позоришта живота на улици, уличним светиљкама и тробојним семофорима. Патике и до ивице пета ногавице од фармерки, горе тренерица испод ње мајце и мп3 плејер у ушима, а музика таква да може да се маршира....неки нови клинци, а неке старе успомене времена које нас подсећа, честе слике у бусевима ГСП-а. Река и мирис њене тишине у мојим плућима, усидрени бродови, лењи и оронули, светлост се игра по њиховим телима, нигде капетана. Како је склад под сводом моста заузео свој тренутак вечности, слику коју уметници виде и теже без успеха да пренесу на своје платно, а песници у својим песмама. Живот је река која трепери у нама и поред нас. Сви се ми понекад зачарамо том сликом као и зором коју дочекамо са Сунцем у очима. Гледам још наизглед голе гране стабала испод Победника Београда, Калемегдан у цвећу и море пролазника, посматрача, заљубљених, срећних и веселих лица. Све је баш онако како треба да буде, изненађен да свуда око себе осећам смиреност у ваздуху уживам у шетњи док река тече својим ритмом. Срце куца полако, а мисли путују ка теби познатим речима:" Волим те много", тако је једноставно из лепог и смиреног издвојити тугу и рећи волим те.. Пар стотина трептаја ока и опет прва звезда враћа све у мени на почетак,фалиш ми у сваком кораку који ме вуче назад. Једноставно те осећам, познајем све оно што си ћутањем сакрила од мојих очију, а видим у мислима. Да си ми сада близу рекао бих ти све то, просто у пољупцу на уснама, на образима, шапутао на клупи загледан у реку. Био бих ти тако блесав и искрен у загрљају испод рамена са главом на твојим коленима и очима упртим у звездама. ...ноћ почиње кораком луталице, месечевим звездама, завесом позоришта живота на улици, уличним светиљкама и тробојним семофорима...