Као тајна
Ноћас ми буди утеха,
ти то знаш,
и немој отићи као сан,
само се јави образом меким место јастука,
да души што пати,
сакријеш ожиљке...
Нешто се деси и нестану снови,
то ниси ти
у игри љубави
као плес од стакла
пролазе дани
нижу се пролећа.
Не смем да будим
и ову зору
у твојим очима.
Како си лепа
као богиња,
у боји злата,
у боји пурпура.
Ћутим ко пре,
али истина јача је,
за бол у грудима,
по кожи сенка лудила.
Спаваш,
а снови лете,
као да си дете
испод облака.
Дајем ти Сунце
у рукама,
посипам латице
на твоје очи
од бисера.
Моја си шкољка,
и највећа тајна,
мојих немира.
