Одраз у води
Све боје на свету, испрекидане линије, кишне капи па и пахуље топе се на длану судбине - у нечијм очима познају пут празнине којим прођемо без трага. Не, стварно нећете разумети док читате, али једноставно је...то у нама, што се роди, загризе у живот, одрасте, васпита, да чучи у свом мраку тишине,...једноставно је. Све ми је то бол што сазрева, нахрањена покушајима, победама и поразима, биткама и ратовима, а срце је постало сунђер свих исушених корита. Није се лако одраз разбио у води, пустила си таласе, а таласе је створио ветар, ветру је шапнула ноћ, а ноћ је угасила светло. Светлост у твојим очима, као одраз у води разлио се у мом срцу ноћас највише, а реч је постала камен у грлу. Тишина туге која нас спаја, сенка немира и сенка сумње, сестре испод руку што гнев носе у рукавима. Зашто си човек у лику анђела и одраз мог огледала? Можда би још коју реч потрошио да уздигнем оно што ме ко трн у оку и срцу боли највише, али не вреди, јер спознајем боје и одразе туге. Како је време сурово и тако једноставно спаковало све моје у твоје, а то је свега вредно, опет тако једноставно отишло. Трепериш на ветру моја изгубљена душо, лептир си једне ноћи и једног дана, превише леп и превише стваран. Срећан си младошћу којом ћеш нестати, а несрећан сенком коју никад нећеш упознати. Много је редова између ових редова невидљивим језиком исписано, можда бачено очајем људи који друге људе не виде срцем већ слепим очима. И тако сваки корак и сваки одраз у води још један дан, још један сан, једно треперење светлости у мраку.
