Subota, April 18, 2009
Одраз у води
Све боје на свету, испрекидане линије, кишне капи па и пахуље топе се на длану судбине - у нечијм очима познају пут празнине којим прођемо без трага. Не, стварно нећете разумети док читате, али једноставно је...то у нама, што се роди, загризе у живот, одрасте, васпита, да чучи у свом мраку тишине,...једноставно је. Све ми је то бол што сазрева, нахрањена покушајима, победама и поразима, биткама и ратовима, а срце је постало сунђер свих исушених корита. Није се лако одраз разбио у води, пустила си таласе, а таласе је створио ветар, ветру је шапнула ноћ, а ноћ је угасила светло. Светлост у твојим очима, као одраз у води разлио се у мом срцу ноћас највише, а реч је постала камен у грлу. Тишина туге која нас спаја, сенка немира и сенка сумње, сестре испод руку што гнев носе у рукавима. Зашто си човек у лику анђела и одраз мог огледала? Можда би још коју реч потрошио да уздигнем оно што ме ко трн у оку и срцу боли највише, али не вреди, јер спознајем боје и одразе туге. Како је време сурово и тако једноставно спаковало све моје у твоје, а то је свега вредно, опет тако једноставно отишло. Трепериш на ветру моја изгубљена душо, лептир си једне ноћи и једног дана, превише леп и превише стваран. Срећан си младошћу којом ћеш нестати, а несрећан сенком коју никад нећеш упознати. Много је редова између ових редова невидљивим језиком исписано, можда бачено очајем људи који друге људе не виде срцем већ слепим очима. И тако сваки корак и сваки одраз у води још један дан, још један сан, једно треперење светлости у мраку.
Opet pises tuzne stvari :(. Nije lepo pred spavanje citati iz tuge napisane reci."Како је време сурово и тако једноставно спаковало све моје у твоје, а то је свега вредно, опет тако једноставно отишло."
Neke stvari jednostavno odlaze u nepovrat,treba ih pustiti...savetujem te a ja to jos nisam naucila.Poz.
Одраз у води
Zatalasaj tu vodu,lagano,jako
nek zaigraju odrazi,seni...
i kad se sve umiri.utihne ...
mozda se i odraz promeni jako.
PS.I pesma jedna kaze"Nije vredno druze moj..."
Videla sam ti nasmejane oči i sada znam da čitam između redova i da ne shvatim svaki tužni stih kao tvoju trenutnu tugu, dragi blog prijatelju. A dugo me je rastuživala tvoja tuga.
"и сваки одраз у води још један дан, још један сан, једно треперење светлости у мраку.2
Možda baš ta bjelina između redova nevidljivim jezikom napisana može da odgonetne sve tuge. Ne znam, ali samo se nadam da su optimističnije te nevidljive riječi koje nesvjesno kažemo između redova.
pozdrav krilati
"Sve mi je to bol sto sazreva,nahranjena pokusajima,pobedama i porazima,bitkama i ratovima,A SRCE JE POSTALO SUNDJER SVIH ISUSENIH KORITA."-tako bih rado komentarisala,ali ne znam kako...svaka recenica koju si napisao je prica za sebe...najljepsi pozdrav od Grlice...
Драги пријатељи хвала вам на коментарима по о ѕна који пут.
Несанице,
генерално неке ствари одлазе у неповрат, а неке остају доживотно у срцу.
Таласе,
и одраз у реци и одраз у мору, сваки је вредан кад се руком направи талас.
Сањарење,
Очи су огледало душе, а речи светлост тог огледала.
Мандрак,
редови и између редова, то смо само ми.
Грлице,
хвала.
Коментариши срцем.
Поздрав
napisi nam te rijeci izmedju redova.gdje otici do svijetla?i ovi redovi su nadahnuti kako samo ti znas.pozdrav
Да не бих и ја тужила, јер тугу не волЕм, ја ћу се држати сањарења и вероваћу јој на реч, па ћу тако лакше са текстом изаћи на крај. Верујем, да су то записи које свако у нама носи, а ти их, попут исповести, износиш на светло. Поздрав!***
HRISTOS VOSKRESE!
