Ponedeljak, April 13, 2009
По ко зна који пут...
По ко зна који пут...
по руци те милујем
и уснама додирујем
као да шапућем.
По ко зна који пут
чаролијом те призовем,
ниском од бисера
за своје срце везујем.
Ту на јастуку моје душе
пустила си снове
да заплове,
а луку си давно
у мени кришом саградила.
..Негде са пролећа
скривеном сузом љубави,
срце задрхти ал победи,
уздахом туге преболи..
По ко зна који пут
песме ти пишем Дунавом,
да ветар носи латице
твог и мог срца
ружине цветове.
По ко зна који пут
дечак са копна
гледа бродове
куд пролазе.
..Негде са пролећа
скривеном сузом љубави,
срце задрхти ал победи,
уздахом туге преболи...
Stavljam nisku bisera
skinutu s moga vrata, na tvoj dlan.
Da te podseca na ljubicaste zore
i maglovito plava jutra,
u kojima sam te ljubila
u kojima si me ljubio.
Da u danima koji dolaze
uvek kraj sebe imas nesto moje.
Nadogradnja na tvoju "nisku bisera". Pozz.
Po ko zna koji put
carolijom te prizivam...
Snagom svoje ljubavi planetu zaustavim
A onda vratim nekoliko kruga unazad.
Po ko zna koji put u masti ti sunce
poklanjam....
osmehom te ljubim i odvodim u svoj svet.
Po ko zna koji put govorim zvezdama da te volim....
I da mi nedostajes
jako....
prejako....
Po ko zna koji put ti
me ne cujes.....
i ne vidis...
"По ко зна који пут
дечак са копна
гледа бродове
куд пролазе."
..ja sam decak...
eh, Dunave, Dunave
razmotaj svileni papir čežnje
u nečije srce posadi osmeh
i vrati latice pošiljaocu
Prijatno!
Po ko zna koji put
prisećam se svega
što je lepo bilo
i želim da krila ljubavi
po ko zna koji put
uznesu nas u visine
i sakriju
od svih urokljivih pogleda...
Odmaram oci na tvojim stihovima...znas?
Drago mi je sresti te,druze...
po ko zna koji put....da je zadrzis-ne mozes,da je pustis-kajaces se.po ko zna koji put si me odusevio stihovima.pozdrav saljem latice ruza niz tvoj Dunav
Све реке теку својим током, мој је ако кривудав и ленј, хвала свима на коментарима ивелики Поѕдрав
