Petak, April 24, 2009
Бледо
Као неки репови на ветру
машу својом сенком
чудног ли су трага.
Као неки покидани снови
пресвучени месечевим плаштом,
као препеване песме
у глави пригушене трубе,
и као рат
и као мир
на хоризонту вечности.
Као дух прошлог времена
врати ме струја немира,
као пољубац после кише
као сузе што ветар брише,
ја те немам више.
Као све на овом свету,
и све после тебе
празно увек биће.
Pogled ka horizontu,
a telo mi drhti.
Ne,nije mi zima.
Samo saznanje da drugi te ima...
Izvini,morao sam dodati,
pronadjoh sebe u pesmi.
Velika praznina,divan kraj.
Pozdrav.
Крај?
Долази мај!
Неких касних сати
друга ће те звати
нек нестане твоја туга
заменит ће је друга
шапнућу ако смем
није то проблем
свако море
мора имат зоре
права љубав је лек
да преболиш овај век:)
Добро јутро:)
Рашири крила анђеле...
vreme će, ipak,
obojiti bledo.
možda u narandžasto ili crveno...
Prijatno!
За мушкарца је екстра адут кад уме са речима. И кад влада вештином да оно што осећа искаже сликовито. Иначе, растанци су, мени бар, врло инспиративни, ваљда зато што тако боле.
"Kao duh proslog vremena
vrati me struja nemira
kao poljubac posle kise
kao suze sto vetar brise,
ja te namam vise"
kao poljubac posle kise...
...Пријатељи моји све нас то веже више:
пристаниште-брод, ноћ-звезде, а љубав-срце, ко би га знао кад је човек у свему залутао. Мирис га опија, песма позива, очи га преваре, руке га загрле и онда кад време учини своје, срасте зеленило у бледило сенке у своју сопствену шкољку из које станар полако одлази....
Поздрав
