Sreda, April 15, 2009
О дану живота
Ноћ је разбила стакло мојих осећања, окренула се даном кише и облака на мене, зар је свет био тако стабилан претходног тренутка, у неку руку сигуран и чист. Погледом сваког пролазника ивице зграда, прозори и кровови кућа скупљали су капи воде. Не знам, а знам да ходам истом улицом, булеваром испод крошњи кестена, ма не знам да ходам танком линијом среће и туге, љубави коју носим.
Пут мојих руку ка твом лицу, образи меки, а усне твоје љубави пуне грле ми душу. Како се слике стапају у глави, а ја још увек ходам, јао трчим за бусом.
Осећам се тако урбано у овој великој кошници, Београду са свим својим различитостима у очима људи, видим сенке које се саплићу и осмехе који се прескачу, није све у времену да се стигне, уради и заборави.
Нема трагова на прозору поред мене, само ушће река и корито испуњено водом, много је бродова уз обалу везано својом судбином.
Излазим са картом, није била представа, али се сваког дана купује и очекује премијера, мада је лоше ово ГСП позориште свуда.
Ето ме на степеницама, пењем се полако и пребацујем киши сада када је престала, пакујем речи, повезујем људе, мислим о храни и кревету, а онда?
Е, а онда сан неће доћи, кревет је тврд, и пуно свега тога и ничега до правог правцатог разлога и узрока, фалиш ми ти.
Пут мојих руку ка твом лицу, образи меки, а усне љубави пуне да грле ми душу.
Сва ми је срећа у теби, схватам потребу јачом од живота, живим да одем и да дођем. Окрећем се у круг, а круг са коцком леда топи моје снове у време. Време опет својим током у кориту кише, дана, ноћи, бродови везани својом судбином на ушћу, а весели дечачић се смеши са обале реке.
Nepoznate su mi te,takozvane, gradske kosnice ali mi je poznat osecaj kada zivis za trenutak ili dva.Poz.
О дану живота
U najvecoj guzvi covek moze biti sam.Nema prisnosti,topline.Samo je ceznja verni pratilac,mada u toj guzvi sretnemo oka dva koja ce promeniti sve za vremena sva.
Pozdrav Talas.
Vidim da ti mnogo nedostaje i da je vreme da ti se pridruži...onda grad prestaje da bude košnica i postaje lepi grad koji delite, i merite svojim sjedinjenjim koracima
veseli dečačić će uskoro, nadam se, osmehe reci slati u društvu vesele devojčice
Prijatno!
Lica bez smisla svuda,
osmesi bez srece lebde,
pogledi bez cilja lutaju...
Ali ona je tu
da smisao da svakom licu,
da osmeh srecom zalije,
da pogled na sebi zadrzi
i zauvek uz kod sebe sacuva.
Divan tekst. Hvala ti kolega... pozzz
"E,a onda san nece doci,krevet je tvrd,i puno svega toga i nicega do pravog pravcatog razloga i uzroka,FALIS MI TI."
prelijepo...
Тако је то кад се котрљаш и лево и десно, а гравитација вуче твоје срце.
Хвала вам пријатељи стари и нови, поздрав свима
