Subota, Jul 26, 2008

Између њих

И оно мало глади што остане између нас...

Кад нам се леђа окрену
и кораци нас одвоје...

И оно мало што постане велико
осећајем даљине без топлине
уједа јаче...

Јер кад суза у тишини остане
на длану,
живот ми делује краће...

Не могу да ти објасним,
пред собом стојим,
у огледалу
тражим ожиљке,
а ране велике се не виде.

Све је то лето-пролеће донело,
а сада ће јесен да однесе у зиму,
а ја ћу увек стајати
на тој раскрсници.

У ружи ветрова,
на ивици латице,
твога имена.

[Odgovori]

Tužno, ali lepo, bolno ali toplinom duše napisano...

Comment by sonatica (07/26/2008 23:08)

[Odgovori]

,,И оно мало што постане велико
осећајем даљине без топлине
уједа јаче...", uvek je tako!

Comment by Pinokio (07/26/2008 23:13)

[Odgovori]

Ponekad dugo, duboko u nama tinja i boli ono sto se ne moze videti ili ne damo da drugi vide...
Nadam se da je to samo trenutno :)

Comment by iluzija (07/27/2008 01:32)

[Odgovori]

"У ружи ветрова,
на ивици латице,
твога имена. "

Zanese me...

Comment by sanjarenja56 (07/27/2008 06:36)

[Odgovori]

na krilima tvojih pesama, uvek daleko odletim... hvala

Comment by keri (07/27/2008 10:12)

[Odgovori]

Vrucim i neznim recima iskazano...
Budi pozdravljen**

Comment by xenija (07/27/2008 11:49)

[Odgovori]

postavljam putokaz na tvoju raskrsnicu-ljubav pravo-do jeseni ces je preci:)))))samo prati svoje srce

Comment by dana (07/27/2008 14:41)

Свима [Odgovori]

Кад ветар у коси однесе сво лишће на тој улици,

кад сутон вечери обавије обале града на мору,

кад морнар уморан крене из луке,
кад се врате ласте,

и кад човек загреје тело вином,

можда остане нешто између нас,

а да нас не уједе већ веже.

Comment by krilaandjela (07/28/2008 00:13)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me