Када би...

Када би речи мирисале и имале боје,

када би руке могле да певају,

када би се додири видели,

када би срце говорило, а мозак ћутао

када би се погледи чули

када би  заборав имао мирис,

ја би вечно волео и све разумео...

 

Ова песма посвећена је једном Лептирићу на кога сам случајно налетео, кога сам упознао читајући његове постове, који су ме одушевили и који ме је научио како да направим блог на који дефинитивно нисам залутао, а много сам добио.

Ја знам да сада није никакав јубилеј нечега што је морало да прође по неким правилима, нити је нека посебна прилика, али сам осетио потребу из свог срца да се захвалим Батерфлају-Биљи.

Лептирић хвала ти пуно!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!