Да путујемо, посвета мојој Комшиници
Спакујемо кофере
понесемо и оно што нам не треба
навијемо сат
пет пута проверимо све
и увек нешто прескочимо и заборавимо.
Спакујемо стрес
увијемо га у нервозу ишчекивања за лепим
склопимо очи-размишљамо и већ смо тамо,
о то је исувише добро,
ајмо још једном у круг.
Спакујемо кофере
понесемо и оно што нам не треба
навијемо сат
пет пута проверимо све
и увек нешто прескочимо и заборавимо.
Спакујемо део себе, бар онај лакши део-покретљив
коме је најлакше да оде и да се врати,
кад помислим тако
да је све у животу лако.
Пођемо у сумрак сванемо у дан
ништа лепше и отвореније за срце
које се радује мирисном мору и топлој плажи,
и лимунади у хладу.
Комшике срећан пут и луд провод, да бог да, да се превариш и напишеш нешто да се одушевимо овде сви кад направиш свој блог.
Иначе ја ти нећу завидети јер већ сутра кад и ти тад и ја путујем или на југ или на север, где ми дуне: релације су могуће на Бованско језерце и С.бањица тамо нисам био или на Сребрно језеро, али ако ми дођу гости морам у Аква паркић да ладим ногице.
Блогери беж те на брчкање а увече напишите стих....Поздрав
ЗАБЛУДЕ
Ово није умотана ролна папира или неки слатки ролат
ово је ипак живот и наша осећања која ипак расту
у блогосвери у мислима у постовима који се пресипају
из коментара код мене код свих вас
зато што се волимо на чудан начин
путем свих ових жица и струје
колико је само Едисону и Тесли горела сијалица у глави
док се није упалила уживо,
зар је чика Тесла очекивао пренос
празних, бушних и наопаких порука на даљину
или да ћемо га ми сви овде разочарати.
Завијене глупости и заблуде
све остало што мислим да је иза нас,
погледајте небо удахните ваздух насмејте се
живот може и монотон да буде,
али ако га прљате сопственом грешкама,
изгубљеним и неосмишљеним речима из мозга и срца,
он ће бити само горак и тежак.
Није све у дописивању и писању
има нешто и између редова,
читајте боље.
Ви блогери промућкајте мозак нек пише срце,
Ви блогерке не мућкајте мозак већ слушајте срце,
лепота је у границама које се не мере и не постоје
лепота су речи које се чувају по страни
некад их треба само читати, мирисати и чувати.
Некад неке ствари што Вам можда крену одмах да излете
нису окупане како треба па их треба задржати
да не направе хаос без потребе.
Лако је живети у заблуди, проблем је тешко се пробудити из ње?
