Да путујемо, посвета мојој Комшиници

Спакујемо кофере

понесемо и оно што нам не треба

навијемо сат

пет пута проверимо све 

и увек нешто прескочимо и заборавимо.

 

Спакујемо стрес 

увијемо га у нервозу ишчекивања за лепим

склопимо очи-размишљамо и већ смо тамо,

о то је исувише добро,

ајмо још једном у круг.

 

Спакујемо кофере

понесемо и оно што нам не треба

навијемо сат

пет пута проверимо све

и увек нешто прескочимо и заборавимо.

 

Спакујемо део себе, бар онај лакши део-покретљив

коме је најлакше да оде и да се врати,

кад помислим тако

да је све у животу лако.

 

Пођемо у сумрак сванемо у дан

ништа лепше и отвореније за срце

које се радује мирисном мору и топлој плажи,

и лимунади у хладу.

 

Комшике срећан пут и луд провод, да бог да, да се превариш и напишеш нешто да се одушевимо овде сви кад направиш свој блог.

Иначе ја ти нећу завидети јер већ сутра кад и ти тад и ја путујем или на југ или на север, где ми дуне: релације су могуће на Бованско језерце и С.бањица тамо нисам био или на Сребрно језеро, али ако ми дођу гости морам у Аква паркић да ладим ногице.

Блогери беж те на брчкање а увече напишите стих....Поздрав

ЗАБЛУДЕ

Ово није умотана ролна папира или неки слатки ролат

ово је ипак живот и наша осећања која ипак расту

у блогосвери у мислима у постовима који се пресипају

из коментара код мене код свих вас

зато што се волимо на чудан начин

путем свих ових жица и струје

колико је само Едисону и Тесли горела сијалица у глави

док се није упалила уживо,

зар је чика Тесла очекивао пренос

празних, бушних и наопаких порука на даљину

или да ћемо га ми сви овде разочарати.

 

Завијене глупости и заблуде

све остало што мислим да је иза нас,

погледајте небо удахните ваздух насмејте се

живот може и монотон да буде,

али ако га прљате сопственом грешкама,

изгубљеним и неосмишљеним речима из мозга и срца,

он ће бити само горак и тежак.

 

Није све у дописивању и писању

има нешто и између редова,

читајте боље.

 

Ви блогери промућкајте мозак нек пише срце,

Ви блогерке не мућкајте мозак већ слушајте срце,

лепота је у границама које се не мере и не постоје

лепота су речи које се чувају по страни

некад их треба само читати, мирисати и чувати.

 

Некад неке ствари што Вам можда крену одмах да излете 

нису окупане како треба па их треба задржати

да не направе хаос без потребе.

 

Лако је живети у заблуди, проблем је тешко се пробудити из ње?