Крило

Када осетим у себи лепоту покрета

једне миле сенке како се бесрамно пружа

и шири на јастуку,

прелази све границе овога света.

 

Када се прелама кроз светлост 

и поново враћа из ње

и рукама када шири моја крила

изнад воде кроз коју се умива

у бесконачно лелујавим таласима.

 

Да ли је то само осећај љубави 

у задовољству које се познаје

страном света заљубљених,

ил је то опсесивна варка

настала игром светлости

под мојим празним прстима?

 

Не то није моја добра страна

обасјана лицем које волим

образом на пољупцима

уснулим од сна жедних усана.

 

Не то није река топлих погледа

ил испуњена жеља

срећном шкољком у песку 

на обали затрпана.

 

То је само моје бело крило

што је срећно у наручју

њеном било и остало.