Сјај Блогерима

Овде је сјај остао да сија на образу,

овде су пољупци моји нашли утеху,

овде сам својим бићем гнездо створио

и своје срце теби отворио.

 

Срећни су сакрили тугу у дубоким џеповима,

Тужни су срећу просули у празно,

Чаше су остале на столу.

 

Заборављам лето селим се у зиму

истину гутам са горким кајањем,

по корацима у снегу видим трагове

и негде у даљини ветрови све односе.

 

Срећни су сакрили тугу у дубоким џеповима,

Тужни су срећу просули у празно,

Чаше су остале на столу.

 

Лалоше враћам ти равнице бескраја

да житом посејеш наше просте душе.

 

Домаћице дајем ти своје речи за рецепт 

љубави којом ћеш овај блог прехранити.

 

Сањарење56 отплеши ми сан заљубљених

тренуцима које нити песме у чипки оставе.

 

Степски зажмури као и ја, спусти звезде,

отвори своје срце и испиши љубав по облацима.

 

Владице скини слику пролећа и лета што пролети

као и ти, путевима среће, ал напумпај добро гуме.

 

Илузијо месец је твоја страна света која сија 

сунчевим сјајем, а ти га најбоље познајеш.

 

Сонатице ако некад задрхтиш у неком реду

пружићу руку теби као и другима.

 

Пинокио моја је уметност да видим друге 

у очима дуге и среће, стално је учим као и ти.

 

Биливеру ходам баш као и ти, спорим и несигурним кораком,

верујем у речи које ме подижу високо, а много је твојих.

 

Хипер стварно ти могу рећи да си бржа од анђела,

и именујем те за моје десно крило срца.

 

Весела па где си ти сакрила своје очи

и зашто ти само главче вири из весело базенче.

 

Цицили кад се поново вратим па кренем у свет знања и сазнања

и великог града, имаћу чудан осећај у стомаку баш као и ти до септембра.

 

Ксенија вратиш ми јака осећања чак и кад ме туга угризе,

и ја теби враћам лепе речи да те срећа и љубав стигну.

 

Андријана љубав која пролази она никад не прође,

остаје искуство које се воли, и мене то боли,

али проћи ће јер ево шаљем ти ново пролеће.

 

Глумац све нам је надохват руке па тако и срећа,

понекад је видим више у твојим постовима.

 

Биљче ако тражим нежност и склад лепог

ја се само ослоним на тебе,

знам да си мала и да станеш у онај свој капутић,

он ти је драг баш као и ти мени.

 

Лиланина ту си да траг у времену обришеш

и да ново поглавље среће и љубави напишеш.

 

Принцезо ако ми одговор одмерене истине

у свему затреба ја је нађем код тебе и у срцу које чуваш.

 

Дано свет је чаробан колико и твоје 

оштро око кад напише коментар.

 

Дона читам и читањем стичем цео велики

свет у свом и твом срцу, то је богатство,

богата си.

 

Текстописац у твојим се римама крије

парче душе коју носимо светом.

 

Сви ви остали које знам и волим свим срцем

прирасли сте више него што мислите,

нећу вас више набрајати јер знам да сте ми увек посебни

и исти, мени заувек добри, разумљиви и читљиви.

 

Срећни су сакрили тугу у дубоким џеповима,

Тужни су срећу просули у празно,

Чаше су остале на столу.