Све је то што нас веже и завеже чврсти и лако

Све се лепо скоцка у једно

руке се склопе једна преко друге

и магија крене, прсти се додирују

и усне спајају.

 

Све је то

а као да није

тако дуго и кратко.

 

Све тако грли и воли 

и не знам зашто тишина 

тако ћути и стоји,

трен трена и тренутак живота

све је то у некој магији.

 

Башта са најлепшим цвећем,

балкон са ког марамица лети,

испуштен цвет са литице,

и нешто још што срце љубављу стеже,

али када му мирно приђеш

оно се са поклоном да цело.

 

Све то није бајка коју живимо

коју осећамо 

коју чувамо

све је то неко наше 

моје и твоје

док се котрљамо 

по свиленим чаршавима живота.