Између њих

И оно мало глади што остане између нас...

Кад нам се леђа окрену
и кораци нас одвоје...

И оно мало што постане велико
осећајем даљине без топлине
уједа јаче...

Јер кад суза у тишини остане
на длану,
живот ми делује краће...

Не могу да ти објасним,
пред собом стојим,
у огледалу
тражим ожиљке,
а ране велике се не виде.

Све је то лето-пролеће донело,
а сада ће јесен да однесе у зиму,
а ја ћу увек стајати
на тој раскрсници.

У ружи ветрова,
на ивици латице,
твога имена.