Између њих
И оно мало глади што остане између нас...
Кад нам се леђа окрену
и кораци нас одвоје...
И оно мало што постане велико
осећајем даљине без топлине
уједа јаче...
Јер кад суза у тишини остане
на длану,
живот ми делује краће...
Не могу да ти објасним,
пред собом стојим,
у огледалу
тражим ожиљке,
а ране велике се не виде.
Све је то лето-пролеће донело,
а сада ће јесен да однесе у зиму,
а ја ћу увек стајати
на тој раскрсници.
У ружи ветрова,
на ивици латице,
твога имена.
