Subota, Jul 05, 2008
Све је то што нас веже и завеже чврсти и лако
Све се лепо скоцка у једно
руке се склопе једна преко друге
и магија крене, прсти се додирују
и усне спајају.
Све је то
а као да није
тако дуго и кратко.
Све тако грли и воли
и не знам зашто тишина
тако ћути и стоји,
трен трена и тренутак живота
све је то у некој магији.
Башта са најлепшим цвећем,
балкон са ког марамица лети,
испуштен цвет са литице,
и нешто још што срце љубављу стеже,
али када му мирно приђеш
оно се са поклоном да цело.
Све то није бајка коју живимо
коју осећамо
коју чувамо
све је то неко наше
моје и твоје
док се котрљамо
по свиленим чаршавима живота.
Cak i kad su izguzvani ostaju svileni carsavi... :)
Сенко
Коментар је леп и прави
Илузијо
хвала
Ti radiš što i stepskivuk, stalno sebe prevazilaziš! Prelepa pesma, priča o ljubavi koja bi trebala da uđe u antologije ljubavne poezije.
Lepo si ovo skockao!
Jako lepa pesma... Iz dana u dan me sve vise odusevljavas...
И магија кад нестане
остају речи
у тишини изречене
изговорене у срцу
да љубав је била јака
и сећања остају
А онда се пробудимо
и приметимо понеки осмех
скривен међу хиљадама осмеха
а упућен само нама
И живимо љубав
верујући у њу
када се нова магија
створи
и наш живот
у нешто ново претвори...
Свака твоја песма, сваки твој стих даје ми инспирацију да пишем, да се трудим и да унесем чаролију у ову досадну свакодневницу.
И пишеш све лепше и лепше, и сваким даном све боље и боље, и могу рећи само једно
БРАВО!!!
Сањарење56
сањам, верујем и волим, тако и пишем.
Шиљка
коцкај и ти тако видео сам да умеш и можеш.
Кери
дала си инспирацију, сад си је и са мојим коментаром увеличала, то ништа није чудо, и Илузија увеличава, значи да пишемо и осећамо.
Сонатице
А магија кад престане...
Онда се пробудимо...
И живимо љубав...
неко нама познат написао је " Бескрајно плави круг и у њему звезда"...
