Sreda, Jul 16, 2008
Море у чаши
Негде далеко
на плавој пучини
море љушка једну барку
у њој седим и пловим полако.
Негде далеко
у мислима мојим
осврћеш се љубави
и шапатом покриваш тишину
у овом црвеном вину.
Пијем је душом
и клизи лагано у моје тело
опоро и хладно
до дна.
Из једне луке у другу,
из моје руке у твоју,
из једне чаше у душу моју.
Остављам све
и мале издаје
иза врата заборава.
Поред хриди магла сакрила
твоје очи због немира,
а из страха поглед скрећем
да ме не би препознала.
Судбина ко камен у води
што се раствара
веком једног сећања
и пустог заборава.
Дуго сам пловио
и себи руке ломио
у груди се ударао,
али сам изгубио.
Барку сам заљуљао
и у мору
своју грешку опрао.
Не брините бацио је чашу на дно мора, бућнуо се и одпливао до обале, да још једном погледа у њене лепе и тужне очи у нади да ће му опрстити.
Posle one jucerasnje, ova me je pesma potpuno zbunila, deluje mi sumorno... Tracak nade na kraju deluje ohrabrujuce...
"Остављам све
и мале издаје
иза врата заборава".
divno, krilaandjela. Divno.
ako već nije oproštoj bljesnuo u njenim očima, zarudeće zora zaboravljanja. još ovog jutra. kad ovo pročita.
Prijatno!
iz jedne luke u drugu,iz moje ruke u tvoju,iz jedne case u dusu moju-poetsku.divan prikaz ljubavi,duse.a kako nam je komsinica?
iz jedne luke u drugu,iz moje ruke u tvoju,iz jedne case u dusu moju-poetsku.divan prikaz ljubavi,duse.
"Поред хриди магла сакрила
твоје очи због немира,
а из страха поглед скрећем
да ме не би препознала". Ovaj stih mi se najvise dopao... Prelepa pesma, kao i uvek...
''Негде далеко
у мислима мојим
осврћеш се љубави
и шапатом покриваш тишину
у овом црвеном вину''Divno...Zaistaa,teme pesama su zadivljujiuce...Budi pozdravljen***********
Свима
Ето некад превагне осећај самоће и туге онако себичано искочи и шепури се једно време док га осећај среће и задовољства кроз љубав не среди.
Иначе комшиница послала поруку да ужива, пије ЕФЕС пивце и гледа да улови неког мушкарца, пази сина и брчка се.
Све нас је поздравила, поподне трчи до интернет кафе да нас све чита, и љути се што ето понекад пишем тужно, шта могу.
