Nedelja, Jul 13, 2008

Спознаја тишине и туге

Научио сам да је свет тишине и свет туге, као и наша кућа са и без прозора. Ко једном у њу уђе, вечно оставља започете трагове и своју сенку. Није у њој хладно јер неко одмах помисли на то, нити се у њој сливају сузе заборављених жеља и неузвраћених љубави у њој је као и у свакој кући топло и са предрасудама.

 

Често те гледам у својим мислима

када су ми очи затворене

загрљену мојм пољупцима како спаваш.

 

Под образом ти рука коју својом руком стежеш

и вечност срећног осмеха на уснама и образима.

 

Волиш баш као што волети само жена уме.

 

Ниси ми тада далеко, али сваки грч што загрми

низ тело у трену врати онај оштар осећај садашњости. 

 

Не сруши се све, него застане у једном кристалу

пахуљи снега, капљици кише ил зноја у мојој руци, на мојој кожи.

 

Знам зима ће проћи и пролеће ће у моје срце поново да сврати

ал ти прелази вечности у овом златном кавезу живота држе наше душе раздвојене.

 

На обали мора знаш да сам нашао белутак и направио четири жабице,

а твоје лице се смејало док је гледало како камен поскакује на води.

 

Да, знам да је немогуће могуће,

камен на води не поскакује,

али у мојим рукама и у љубави он то чини.

 

На кожи остају трагови,

то знаш ти, то знам и ја,

ми не старимо

само нас видљива копрена чини магловитима 

једно другоме.

 

Толико бих ти причао о овој тишини у овој соби у мојој кући.

 

Ето моја и твоја љубав није рођена као у бајци,

али ми је доживљавамо као такву 

и волимо се бајковито.

 

Покривамо уздасима, плаштом мрака испод месеца,

купамо сунчевим зраком и светлуцавом росом пољских цветова,

ваљамо се у трави свежих мириса исписујемо речи љубави 

невидљивим мастилом боје дуге по нашим телима.

 

Али кад одемо тамо међу наше светове

подељене разлике свакидашњице

измишљене послове,

неко други закуца на моја врата.

 

Не пустим га да уђе, сам отвори,

скочи на кревет или на столицу,

седне и погледа ме.

Храни се немиром у мојим очима,

страхом по мојим рукама,

кад некад задрхте без твог додира,

ред за редом иза сваког слова упире и понире,

а једноставна реч, а исто тако сложена и тешка.

 

Туга је оно што у тишини кљуца у мени.

 

Лако очекивана из собе у соби у кући

баш свуда уме да се завуче

у најслађи кутак где сам те грлио и љубио.

 

Скривена је и у мојим и у твојим очима

понекад помислим да спава,

некад је заволим јер уме да ме натера да те још више волим.

 

Не могу је изгубити, али није ми драга

јер је увек са предрасудама

таква је рођена и мени самом објашњена.

 

На крају крајева и она је суштина живота

можда свима нама још увек неоткривена.

 

 

 

 

 

 

[Odgovori]

Odusevljena sam...

...некад је заволим јер уме да ме натера да те још више волим...

Comment by cicilly (07/13/2008 21:16)

[Odgovori]

Verovatno kao sto kaze poslednji stih...Budi pozdravljen**

Comment by xenija (07/13/2008 21:24)

[Odgovori]

krilaandjela... ove reci kao da su se upravo rodile pod krilima pravog andjela...
pozdravljam te, budi mi dobro.

Comment by hyperblogger (07/13/2008 21:34)

[Odgovori]

"...Туга је оно што у тишини кљуца у мени..."

Лепо... :)

Comment by iluzija (07/13/2008 21:36)

[Odgovori]

Zivot...

Comment by shadow (07/13/2008 21:58)

[Odgovori]

Ovih dana si tužan, to se primećuje po tvojim postovima. I ova je pesma lepa, kao i sve tvoje pesme, ali mi se čini da je najtužnija od svih.

Comment by sonatica (07/14/2008 00:10)

[Odgovori]

Цицили

То је тако стварно и истинито.

Ксенџо
То је то.

Хипер

Немој да претерујемо,ћу се оклизнем

Илузијо

Коментар ти је као и надимак,опиши га боље, јер га нисам разумео

Сенко

Јесте

Сонатице

То му дође понекад тако али то је само тренутак, прође..

Comment by krilaandjela (07/14/2008 01:02)

[Odgovori]

svaka ljubav može da bude bajka ako uspemo da je otrgnemo od svakodnevice...
ti svojim pesmama upravo to radiš :)

Comment by lilanina (07/14/2008 01:22)

[Odgovori]

"На кожи остају трагови,

то знаш ти, то знам и ја,

ми не старимо

само нас видљива копрена чини магловитима

једно другоме..."

Alal vera...
Jos cu samo za sebe da kazem:
"Скривена је и у мојим и у твојим очима

понекад помислим да спава,

некад је заволим јер уме да ме натера да те још више волим."
:*******

Comment by tuzna (07/14/2008 01:29)

[Odgovori]

Pesnik rece: Lepota su reci koje se cuvaju po strani..., a mene proziva, nesto ne razume :)))
Eh, sta je nejasno... tuga cuci u nekima od nas i tuga se oseca i u ovim tvojim stihovima... ;)
A, da... tuga ne moze nikako da bude sustina zivota...
Da ne detaljisem :)))

Comment by iluzija (07/14/2008 02:10)

[Odgovori]

"и вечност срећног осмеха на уснама и образима."
Iako je pesma o razdvojenosti i tuzi, meni je ovo najlepše. I kad pišeš veselo i kad pišeš tužno, pišeš divno.

Comment by sanjarenja56 (07/14/2008 07:24)

[Odgovori]

Krilaandjela, prelepa pesma, prelepa I bas, bas tuzna! Verovatno se tako osecas,pomalo si tuzan... Ali lepota tvojih reci je neprevazidjena! najvise mi se svidja deo:.. "Nekad je zavolim, jer ume da me natera da te jos vise volim"...

Comment by andrijana (07/14/2008 07:25)

[Odgovori]

Krilaandjela,poseti moj blog,tamo ima nesto za tebe...

Comment by xenija (07/14/2008 11:24)

[Odgovori]

Лиланина

Покушавам увек испочетка сваки пут

Весела

и стихови се сами понекад препознају, бежи да се смејеш на базену и поред њега

Илузијо

управу си онолико колико ти у редовима стане оправдање речима исписано, за сад је стало на пола

Сањарење56

лепота се огледа у свему, сва ова огледала око мене,
тј. ви чините моју душу срећном

Андријана

Волиш и онај тужан део себе који боли онолико колико ти волиш

Ксенџо

Хоћу, дај ми име твог блога, оборио сам систем па сам све блогове изгубио.
Добијаш песму, поздрав

Comment by krilaandjela (07/14/2008 20:11)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me