Sreda, Mart 26, 2008
СВАКОМ СВОЈЕ
Сваком своје речи
сваком парче неба
задовољни окрећу леђа
враћају се кући срећни.
Сваком је своје најбоље
па и мени стобом,
тишина је прекрила улице.
Своја сам светла угасио
мрежу од снова давно исплео
сваком је своје најближе,
а тужном најдаље.
Сваком по комад истине
да га мало преврне
под зубе горко
ал од ње се не умире
свако је своје најмилије
а мени је тебе највише.
"Svakom je svoje najbolje
pa i meni sa tobom"
Lijepo cu da spavam,ipak.
Mozda pravi trenutak da se,pred spavanje,zahvalim svima vama koji ste mi popravili ovaj dan.Hvala za svaku vasu toplu rijec.Od srca.
Hvala za stihove.Lijep kraj ovoga utorka!
I na javi i u mreži od snova svakom je neko svoj najbliži i najdraži.
Lijepo
Mreža od snova.
Kad je jednom ispleteš , onda možeš u snovima da hvataš sve najlepše snove i prenosiš ih na javi.
"Сваком по комад истине
да га мало преврне
под зубе горко
ал од ње се не умире"
Мени се овај део највише свидео! Заправо, песма ти је као целина одлична!
ostadoh upletena u mrežu od snova.
i neću skoro izaći. tako je tiho i meko.
Prijatno!
...svakom po komad istine...
Kako ja volim istinu, ali i snove, i gorko pod zube, i parce neba....
Dakle, volim zivot!!!
Pesma ti je divna!
...svakom po komad istine...
Kako ja volim istinu, ali i snove, i gorko pod zube, i parce neba....
Dakle, volim zivot!!!
Pesma ti je divna!
Ne volem. Ni okrenuta ledja, ni gorko, ni tugu ni ugasena svetla. Volem snove i tamo gde andjela ima.
Принцезо78
Сви смо ту када заспиш
сви смо ту када отвориш очи
сви смо ту јер дишемо исто
сви ту јер гледамо чисто
сви смо ту јер се десило нешто
сви смо ту јер нам је то лепо
сви смо ту
и ти си поред нас.
Донна
Најближи и најдражи,
мушкарац и жена,
блиско и топло,
светло у тами,
звук у тишини,
сенка славе,
и сан на јави...
увек је неко најближи и најдражи,
а то сте сви ви.
Владице
Мрежу од снова
и песме и приче
у чипкасту копрену снега
од јуче ставих заврат,
и би ми хладно, ал извуче осмех.
Сестричина уради исто и ја је загрлих, тако је лепо кад имаш снове и у мрежи многе најдраже што те воле.
Глумац
Ја никад нећу правити целине и величине то ми је некако страно и далеко, ја ћу само осећати топлоту и доброту вашу што подиже моја крила високо. Видео сам, прочитао на твом блогу многе ствари имаш све што је потребно да Домаћичини колачи добију боју, и све што одише спрегнутом тишином добре душе код Бладашевића и неизрецивом добротом Сањарења56, ведром и брзом добрицом Принцезом78, јако сталоженом и спремном Донном, увек новом победом на бициклу и без њега као код Владице, и уметношћу да све што додирнеш процвета баш као код Пинокија.
Домаћице
Кад помислим сликом из ока на твоје колаче, сетим се само да могу бити слатки и меки баш као и снови.
Пинокио
Ако ми срце дозволи, а мозак запне па стане, моја ће душа рећи да ваше умеће превођења лепоте и доброте из главе кроз срце и ваше дивне руке представљају највећу уметност и богатство света дату од Бога. Ја ћу скромно коракнути назад поклонити се у сенци ваше светлости и тихо у себи рећи постао сам богат вашом уметношћу и љубављу коју сам осетио док сте пролазили ходником славе у предворју наших блогерских срца.
Истина је она која се оцрта кроз душу и наша срца, преврне и окрене кроз руке и претвори у твој диван накит.
Баладашевићу
Био си бржи од мог сна, али ниси од судбине да ти кажем да су ти равнице за мене увек биле велике тајне. На њима се осети живот и проток времена, имају најачи мирис срца и свих цвећа и парфема година. Изоране, засађене и изнова увек роде, увек је живот тамо код тебе и увек су ти анђели близу и увек су снови почињали од равнице, а нестајали између брда и планина и ево ту су и у мом Поморављу, све се осећа и све вреди, сваком је своје драго и мило.
krilaandjela , onda snovi u mreži mogu duže da traju ...a to je jako dobro :)
Vau, ja dobih krila i poleteh, al se plasim visine!!! Zato, ostacu ovde da letim ovim blogom!! Hvala!
Ja zagrizoh u to parce istine.Moze biti i slatko ako volis gorko.Kako ko navikne!
Шиљка
Ако је срцу добро, нама је слатко
Пинокио
Лети лети
Krilaandjela, uvek nov, neponovljiv, i uvek svoj! U nežnu mrežu sanja uplićeš sve nas, i svakom strofom mekoću duše svoje poklanjaš nama...
Dok je nama nas, neka je i nama tebe!
Jako želim da u rimi odgovorim ti,
no ne umijem,
ali svaku tvoju toplu riječ
ja razumijem.
Hvala.
tvoje su reci nestvarno lepe...
obaram pogled i dugo gledam ispred sebe,zamisljen i nem...
Донна, Степски, Весела
Сваком своје, а вама све ово моје.
