ОПЕТ МЕ ВРАТИШ

Само понекад ти оставиш траг

и опет ме вратиш тамо 

тамо где сам некада трчао без даха

без да ти пољубац шапнем

без да те додирнем свилом чипке

дугих прстију и мојих речи

у свим пролећним и летњим песмама

ти ме опет вратиш трагом сећања

у зоре без повратка

ти ме опет вратиш 

и свратиш дубоко и дубље

него пре,  а тога пре као да и није било.

 

Ти ме опет вратиш окренеш и покренеш да течем

као свака река, као свака вода са извора до њеног понора.

 

Ти ме опет вратиш упорним корацима на почетак краја

и крај почетка.

 

Ти ме опет вратиш на љубав и када ме она оставља

ти ме опет вратиш на њу док она дише даље од мене.

 

Зашто ме враћаш опет и опет,

тамо где је дрво пало,

тамо где су се казаљке мимоишле

тамо где је срце откуцало трептај светла и мрак ока

зашто ме опет враћаш сату коме је време стало?