ОПЕТ МЕ ВРАТИШ
Само понекад ти оставиш траг
и опет ме вратиш тамо
тамо где сам некада трчао без даха
без да ти пољубац шапнем
без да те додирнем свилом чипке
дугих прстију и мојих речи
у свим пролећним и летњим песмама
ти ме опет вратиш трагом сећања
у зоре без повратка
ти ме опет вратиш
и свратиш дубоко и дубље
него пре, а тога пре као да и није било.
Ти ме опет вратиш окренеш и покренеш да течем
као свака река, као свака вода са извора до њеног понора.
Ти ме опет вратиш упорним корацима на почетак краја
и крај почетка.
Ти ме опет вратиш на љубав и када ме она оставља
ти ме опет вратиш на њу док она дише даље од мене.
Зашто ме враћаш опет и опет,
тамо где је дрво пало,
тамо где су се казаљке мимоишле
тамо где је срце откуцало трептај светла и мрак ока
зашто ме опет враћаш сату коме је време стало?
