Спој светлости на пластици
Ево га Сунце на тастатури
спој светлости на пластици.
Живот је понекад стварно пун
неживих ствари којима ми
дарујемо живот и смисао постојања.
Сада се играм сенке на њој
забавно је, јер јурим свако слово,
а слово по слово моја реч,
а реч по реч моја реченица,
уствари куцам поклон
који већ читате
а да га нисте ни отворили.
Лепо ми је и
мислим да је тако и Вама,
јер нема политике и свих осталих
страна света у изобиљу глупости
само нека чудна радост и живост тренутка
као да стварам неку радост
леп је то осећај
тако директан мој и ваш
са пролећем насмејан сав у Сунчевом сјају
све јачи и јачи.
На трен ево ме до прозора и сата,
сви су доле и чекају, зову.
Одлазим, видећу вас касније, крените и ви лепо је
нек пластика остане пластика.
