Спој светлости на пластици

Ево га Сунце на тастатури

спој светлости на пластици.

Живот је понекад стварно пун

неживих ствари којима ми

дарујемо живот и смисао постојања.

 

Сада се играм сенке на њој

забавно је, јер јурим свако слово,

а слово по слово моја реч,

а реч по реч моја реченица,

уствари куцам поклон

који већ читате 

а да га нисте ни отворили. 

 

Лепо ми је и

мислим да је тако и Вама,

јер нема политике и свих осталих

страна света у изобиљу глупости

само нека чудна радост и живост тренутка

као да стварам неку радост

леп је то осећај

тако директан мој и ваш

са пролећем насмејан сав у Сунчевом сјају

све јачи и јачи.

На трен ево ме до прозора и сата,

сви су доле и чекају, зову.

Одлазим, видећу вас касније, крените и ви лепо је 

нек пластика остане пластика.