Nedelja, Mart 16, 2008
Спој светлости на пластици
Ево га Сунце на тастатури
спој светлости на пластици.
Живот је понекад стварно пун
неживих ствари којима ми
дарујемо живот и смисао постојања.
Сада се играм сенке на њој
забавно је, јер јурим свако слово,
а слово по слово моја реч,
а реч по реч моја реченица,
уствари куцам поклон
који већ читате
а да га нисте ни отворили.
Лепо ми је и
мислим да је тако и Вама,
јер нема политике и свих осталих
страна света у изобиљу глупости
само нека чудна радост и живост тренутка
као да стварам неку радост
леп је то осећај
тако директан мој и ваш
са пролећем насмејан сав у Сунчевом сјају
све јачи и јачи.
На трен ево ме до прозора и сата,
сви су доле и чекају, зову.
Одлазим, видећу вас касније, крените и ви лепо је
нек пластика остане пластика.
hah, divne osecaje budi prolece.
a boga mi i rechi, rechenice, i stihove :)
plastika je plastika samo ako mi tako zhelimo.
djepeto je od drvenog luitka stvorio pinokia. bitna je zhelja. bitan je motiv. :)
see you latter :)
"само нека чудна радост и живост тренутка"
Bas tako...
Simpatican poklon bas ;)
Konačno je stiglo proleće, samo što mene sunce po tastaturi ne mami da kucam po njoj nego da krenem napolje, da uživam na suncu u divnom danu!
Вештичице, ДИ, Глумац и Веселице
ви ми дођете ко деца сунца овде и ноћу ми зрачите топло
хвала Вам
blago plastici na kojoj ti kucaš svoje reči.
Prijatno!
@krilaandjela, sad je na mene red da pocrvenim, ali ipak neću.
samo ću ti reći hvala!
a ja uvek kažem ono što mislim.
Prijatno!



