ЦРТЕЖ

Постоји један свет кога сви добро знамо, постоје боје које се не праве од разних супстанци већ од неких живих ствари и мириса преточених у цртеж. Сви смо их имали бар пар драгих у успоменама иза нас, неки их имају још увек. Ето ја решио да вас упознам са једним о животу.

Ево га ту поред мене, цртам га поново после толико година на белом папиру. Цртам круг и у њему тачку, сећам се да сам објашњавао свима да смо то ми, мали и смотани у том кругу. Сви су се смејали, сада се не смеју сада сви разуму цртеж једног малог дечака.

Нацртај те га и ви ево сада, видећете, толико је зачуђујуће и просто, и нема осмеха.

Мрзим тај осећај и сувише се плашим да га објашњавам, а сви га познајемо. Кад порастеш игре постају живот, а осмеси се претворе у правила понашања. Како је то глупо кад човек гледа ту тачку у кругу тако озбиљно и без искреног осмеха. 

Још тужније постаје кад тај круг демистификује и претвори га у свој живот.

Сећам се, кад су ме питали шта ћу ја сам у том круг, ја сам рекао да смо сви ту и да ћу тек сад да Вам то покажем, изударао сам милион тачака у њему и рекао сада сте сви ту.

Људска радозналост никад није имала краја па је дечак морао да одговори на свако тешко питање, па и на ово задње што их је растужило.

Зашто смо сви у том кругу?

Па да вас никад не изгубим, сви су ме чудно гледали, али ја сам то задовољно и срећно рекао, а сада сам оставио само тачку у кругу, згужвао папир и отишао.