МОЖДА

Можда сам те срео када те нисам разумео,

а можда и мало раније, ко ће га знати.

Опет ја нисам хтео нити умео

ал ето сад је то све далеко.

 

Можда ту реч тако чисто изговарамо

и ти и ја, ал све је то прича

у њој се опет купамо и верујемо.

 

Можда то опет не мора ништа да значи

људи читају, пишу, дописују се,

можда и превише помажу

тамо где помоћи не треба.

 

Можда је то тако или тако треба да буде

на супрот свих правила ја опет кажем

МОЖДА, 

можда смо то ТИ И ЈА,

кажем само МОЖДА 

 

Једно ДА и једно Не

Било једном једно ДА и онда је дошло једно НЕ тачка,

не , не нису се познавали, заједно или појединачно, нисам већ сигуран неко од њих је залутао и нешто више и мање рекао у сваком случају јесу и нису се разумели, али ко ће га данас знати сви причају немуштим језиком па тако и они.

Прво је ДА рекло лепа је и виде се осећања која лутају тражећи нешто слично у неком другом бићу. Онда је НЕ  рекло Не то није истина, зашто то увек мора да има неку сличност са оним другим уместо неку разлику која их привлачи. Онда је ДА повукло НЕ, а Не је рекло ДА мораш и ти једном ДА паднеш доле.

 И тако су настала мала слова иза великих.

Овим сам нешто хтео да кажем а можда да неком нешто шапнем, у сваком случају легенда о томе како су настала мала слова је проста. Када су нам речи постале сувише велике, глесне и бучне, писане крупним словима, онда је нека од њих ухватила ову другу и почела да се бије и од толиких силних батина испале су мање па све мање и мање речи да су слова напросто одједном постала мала и утишана.