Ponedeljak, Mart 24, 2008
ОПЕТ МЕ ВРАТИШ
Само понекад ти оставиш траг
и опет ме вратиш тамо
тамо где сам некада трчао без даха
без да ти пољубац шапнем
без да те додирнем свилом чипке
дугих прстију и мојих речи
у свим пролећним и летњим песмама
ти ме опет вратиш трагом сећања
у зоре без повратка
ти ме опет вратиш
и свратиш дубоко и дубље
него пре, а тога пре као да и није било.
Ти ме опет вратиш окренеш и покренеш да течем
као свака река, као свака вода са извора до њеног понора.
Ти ме опет вратиш упорним корацима на почетак краја
и крај почетка.
Ти ме опет вратиш на љубав и када ме она оставља
ти ме опет вратиш на њу док она дише даље од мене.
Зашто ме враћаш опет и опет,
тамо где је дрво пало,
тамо где су се казаљке мимоишле
тамо где је срце откуцало трептај светла и мрак ока
зашто ме опет враћаш сату коме је време стало?
Zato što srce osjeća tako. Samo zato što iskreno i duboko voli. Eto zato.
pročitah bez daha.
alal vera, majstore!
sjajno napisano, toliko da ne znam šta da izdvojim.
možda ovu misao:
"зашто ме опет враћаш сату коме је време стало?"
i uvek ta pitanja bez pravih odgovora...
I neka te vrati opet i opet.U sjecanje.U ljubav,uvijek.
vraća te opet tamo zato što u nama postoji neka tajna energija koja nas vuče tamo gde se srce kupalo ljubavlju.
ne vraćaš se.
tamo si jer krila neće da se rašire i odnesu sa mesta na kome spava ljubav, gde su ti oči sjajnije od zvezda a duša drhti kao lahor u granama jorgovana.
Prijatno!
"зашто ме опет враћаш сату коме је време стало? " I ns to dodaj komentar domaćice, pa je tvoja prelepa pesma potpuna.
"зашто ме опет враћаш сату коме је време стало? " I na to dodaj komentar domaćice, pa je tvoja prelepa pesma potpuna.
A zasto da ne?
Jednom je bilo lepo,pa nek bude ponovo...bar u secanju.
Secanja su siguran znak da smo zivi.
i ja se pitam...ali,sad su mi jasnije neke stvari...:))
ljub :**
Prijateljima
Hvala Vam na komentarima, da nije Domacice pesma ne bi bila potpuna.
Svi ste je dopunili i ona nas opet vraca tamo gde je bilo i gde ce uvek biti lepo.
