Ponedeljak, Mart 17, 2008
НЕК МЕ НЕКО ПРОБУДИ СУТРА
Нек ме неко пробуди сутра
нем ме неко позове
нек ми неко упали зелено
нек ме неко пусти да прођем
нек ме неко сети да станем.
Нек ме сви забораве
нек ме сви сада оставе
нек сви зажмуре
нек сви схвате да тако треба.
Нек не питају зашто
нек се не осврћу око себе
нек не траже мене
нека само осећају.
Ако ме неко пробуди сутра
ако ме неко позове
ако ми упалиш зелено светло
ако се склониш да прођем
и ако се сетим да станем,
Ако заборав постоји
и ако ме сви оставе
и ја ћу склопити своје очи
јер тако треба.
Нек не питају зашто
нек се не осврћу око себе
нек не траже мене
нека само осећају.
Cutim,ne pitam,osecam...laku noc...neka te sutra probude ptice,i onaj svezi prolecni miris....ljub :**
Uvek će pitati zašto,
pa čak i onda kad znaju zato,
osvrnuće se bar jedan od njih, jer uvek postoji onaj koji se nada,
tražiće jer veruje,
a veruje jer oseća.
Neka me puste da spavam do cetvrtka a onda probude u svitanje...
Zato sto jedva cekam cetvrtak,pa mislim ako budem spavala prije ce stici :)
dobro jutro.
pada kiša.
a ja tražim lepe reči da mi ulepšaju dan.
tako treba.
zato sam odavde krenula.
Prijatnp!
malo mi tvoja poezija odstupa od poezije na koju sam navikao od tebe. Malo si ovu pesmu u pozadini obojio nekom setom. Ali to čini ovu pesmu jačom.
,,U nedostatku srca, covek se obraca za savet samo uhu ili oku", Paskal
Zato ja necu da slusam i evo zmurim!
Ћутим и ништа не питам..само тихо пролазим кроз твој блог кутак
у нади да те нећу пробудити
ништа те нећу питати
сутра је
нови дан...
Принцеза78
ја би до петка, али ипак сваки ми је дан драг на свој начин
Домаћице
Увек нађеш неки разлог да ми кажеш да сам ок, хвала ти
Владице
Знам, дође тако ситно и полако ухвати трзај запамти мирис и однесе латице цвет високо до неба до нечијих облака.
Пинокио
Опасан Паскал,хоће да замени срце, свашта. И ја сад жмурим и нечујем само осећам
Сонатице
Осетио сам те у твом ситном и тихом кораку, у месечевом трагу у капима росе испод прозора у мамурном пролазнику у магли на стаклу аута у свим обрисима Сунца, у својим очима.
To što ću ja da ćutim, nije bitno. Ali što ćute administratori i ne prebacuju tvoj blog na Vredi listu, to ne razumem. A predlogić je dobio punu podršku blogera.
Сањарење56
Пуно ти хвала, нисам ја за ту листу, мени је лепо и овде међу облачићима.
Ova pesma budi mnoga pitanja. Ipak ocutacu.. ispostovati ono "Нек не питају зашто"...
A opet, toliko toga izmedju redova.
Da, ocutacu.
Осетио си моје тихе кораке...а ја нисам желела да реметим твој сан
Одлутала сам затим негде, тражећи нове чаролије
Нисам их пронашла
Зато се враћам овде
и шапућем јер знам
да си поспан
и желим ти
миран сан
А сутра, сутра је још
само један дан
Пробудиће те Сунчеви зраци
и мирис свеже скуване кафе
ја ћу је скувати пре твог
буђења
Оставићу траг
....
Сутра је
нови дан
Ди
Немој да ћутиш када пролазиш, подигни главу и реци ми, зашто нас мостови спајају, а реке раздвајају?
Сонатице
Остављаш намерно своје трагове,
трагом свог немира вучеш ме у нове светове,
и даље јурим твоје погледе и уздахе.
Тешко будим се уз кафу,а мисли роје се,
далеко, а ближе је твој ил туђ корак
чује се,чује се
