Subota, Mart 15, 2008

Црни камен поред пута

Нисам хтео да се вратим тамо где је никао коров, тамо где је неко посејао камен. Нисам хтео да загризем оштар ветар и осетим пламен горке мржње коју нисам разумео. Нисам се вратио да бих се окретао и мислио.

"Све ти је као на длану у историји ветрова, све се некако намести да изгубиш кад кајање нема границе и кад све крене да се котрља, просто научиш да живиш са тим. Тако је рекао пријатељ непријатеља мог, нисам га разумео, а нисам ни хтео".

Сада као ни тада ништа није било за сећање већ за заборав. Ето стао сам баш ту због аута, глуп квар и глуп разлог да гризем ову маглу у сећању. Ни сада ми није јасно као ни тада зашто је пријатељ мог непријатеља све то неповезано изговарао без неког посебног реда, "крив сам и нисам хтео да мислим да пружим могућност, али ипак се десило. Сви смо ми робови душе коју други уместо нас прода па нам се све сруши и врати кроз крв нашу. Векови су године, агодине месеци, а ја бројим само дане и мислим тихо и живим у свој патњи". Ја га питам шта ти би човече, што збориш трбухом које какве глупости где ти је мозак, шта си то учинио ил погрешио те ме манташ без разлога да ломим гране нашег другарства преиспитујући каква је то тешка мука тебе снашла и каква ће мене завезати због тебе пред другима? Гледам га сада као и тада скученог под стрејом куће, без иједне речи, бледа лица, очију празних, кад тихо рече дозван мојим гласом, није ништа само ме нешто штрецну наопако из лудости, неки сан бог ће га знати и тако. Окрену се и крену ка кући.

И сада и тада знао сам да је слагао, не што је морао него што је знао да то треба отићи са њим. Поправио сам ауто, још једном погледао у златна слова исписана на црном мермеру поред пута, да сам пушач сада бих само угасио и згазио опушак цигарете, лупио вратима аута и отишао, али пошто сам непушач урадио сам само оно са вратима и отишао од споменика поред пута.

[Odgovori]

:(

Тужан пост. Ни сама не знам зашто, али крије у себи тугу.

Comment by sonatica (03/16/2008 00:19)

[Odgovori]

Hm, nije li prijatelj neprijatelja tvog želio izraziti kajanje i žaljenje?
"kriv sam i nisam hteo..."
Ostaje jedno razmišljanje, jedno sjećanje ili čak nedoumica. Ljudski je griješiti, a praštati vrijedno poštovanja.

Comment by donna (03/16/2008 00:21)

[Odgovori]

Сонатице, Донна

Нешто за шта он каже да није ништа вредно а све оно друго што је рекао, једноставно прихватио сам само оно што ћу и вама рећи.

Осећам да је гадно неко погрешио, неко чија је крв и његова и да то мора да остане у њему иако је из њега хтело да изађе те ноћи.

Comment by krilaandjela (03/16/2008 00:31)

[Odgovori]

....svidja mi se tvoj komentar,ovaj zadnji.i njega bih potpisala da zakljucim ovaj post i ostavim ga nekim snekama...

Comment by veselica (03/16/2008 02:26)

[Odgovori]

....svidja mi se tvoj komentar,ovaj zadnji.i njega bih potpisala da zakljucim ovaj post i ostavim ga nekim senkama...

Comment by veselica (03/16/2008 02:27)

[Odgovori]

Hm,kajanje izjeda savest,nekad toliko da ostaje vidljivo i kad ga nema.I tesko odlazi.

Comment by siljka (03/16/2008 10:37)

[Odgovori]

Tek oni koji shvate da su zgrešili i pokaju se zbog toga dobijaju pravu kaznu za svoja nedela. To što su uradili ih budi svakog jutra i leže sa njima u krevet svake noći u kasne sate.

Comment by biljana (03/16/2008 12:05)

[Odgovori]

Веселице, Шиљка, Биљана

Могу Вам рећи ово:

У мислима својим
често спутан
залутам.

Кајања вредан
можда у очима туђим.

Неко је реч моју преценио
далеко у недоглед,
а своју бацио низ реку.
Ено сад трчи да је врати
у времену заборава,
а заборава нема.

Пријатељу мога непријатеља
даћу ти благослов заборава,
случајност ил судбина
у ноћи загрижене маглом
на црном мермеру име стоји твоје.

Пријатељу мога непријатеља дајем ти благослов заборава,
путуј свој пут спокојно и мирно сада.

Comment by krilaandjela (03/16/2008 14:47)

[Odgovori]

e,o tome sam pricala...lepo receno!

Comment by tuzna (03/16/2008 14:55)

[Odgovori]

Тужна

Неке ствари треба оставити далеко далеко даље, али ипак увек се вратиш ако их ниси завршио, ма ко да ме веже, а ја да покушам да побегнем увек ме стигне па чак и неизречена реч пријатеља мог непријатеља.

Comment by krilaandjela (03/16/2008 15:08)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me