Nedelja, Mart 09, 2008

Јесен у мом граду

ljudska slabost je navika da nadjes nesto drugo i izbegavas nesto trece

 

Јесен у мом граду

 

Једног хладног јесењег јутра лака чипкаста измаглица полако се издизала из града и припијала уз оближње обронке брда. Око врха се као нека копрена, задржавала кратко време. А тада се расплинула, ишчезла исто тако нечујно као што се ноћу спустила.

Кренуо сам у парк док ми је лепршави ветрић мрсио косу. Чудно сам се осећао док сам лагано пролазио поред једне баште мог друга. Приближавао сам се парку и једној клупи. Мало сам залутао и осврнуо се неколико пута и сео. Чекао сам другара. Деца су се безбрижно играла, старији лјуди су седели и хранили голубове, док су се други дивили дечјој игри, смеху и брзини. На изглед је све било исто, али танки лелујави, суви листић који се лагано спустио на клупу. Његова златно жута боја будила је у мени сетна осећања, која су ме подсетила на једну строфу песме која гласи:“Златна поља, златне шуме,

                    Златна јабуко моја,

                    Ко има толико златне боје?

                    Јесен боју злата има“.

Сада је све другачије. Улице су пуне жутог лишћа, птице се спремају на југ, док понеки врабац пролети и мало зацвркуће. У јесен почињу кише и носе се мантили, кишобрани, као неке печурке које се играју жмурке. За мене је јесен плачно доба. Ливаде су жуто лелујаво море, а листови су мале брзе барке. На улицам људи око мене журе, јуре, а саме улице су празне, излози бледи тек по неки пролазник. Небо као бескрајно море скупља своје плаве таласе, а сунце као велика жута лопта расипа своје бледе зраке на земљу. Свуда је јесен, са својим бојама, жутим лишћем и зрелим плодовима.

            Док лист пада и река слабије тече, дан бледи и долази јесење вече.

 

Рађено 08.10.1991.године у Јагодини у среднјој Електротехничкој школи НТ

Разред Е-13, Дејан Ристић

[Odgovori]

Juce sam pozeljela procitati prozu iz tvog pera.Hvala za ovaj tekst.
Jesen smo odavno ispratili,do sljedece je jos,hvala Bogu,daleko.
Srednjoskolac je pisao lijepo,odrastao ga je premasio taman onoliko koliko je bilo potrebno.

Comment by principessa78 (03/09/2008 01:07)

[Odgovori]

Принцезо78

Сачувао сам вежбанку из српског, украо сам је када сам завршавао годину, знао сам да ће ми некад затребати, а оно што је твоје треба чувати, а не архивирати и тамо негде спалити. Да драги пријатељи добро сте прочитали, тако су завршавале наше вежбанке, сећате се.

Comment by krilaandjela (03/09/2008 01:19)

[Odgovori]

Ja tada još nisam znala ni da hodam =)...hm otprilike =), a kamoli da pišem.
Lepo je, zaista jeste, mada osećam da si se nekako više pronašao u poeziji, al dobro sada možda grešim...

Comment by principessa (03/09/2008 01:23)

lepo je [Odgovori]

lepo je...stvarno...
a problemcic...:D

Comment by cookie (03/09/2008 01:28)

[Odgovori]

Принцезо

Не грешиш,ослушнула си само.
Проза је некако дужа и траје, држи ти осећања која не можеш држати, носити далеко а да буду тренутак трена и вечност заборава, као што могу бити у песми.
Можда још нисам научио ту вештину, али мислим да то долази само од себе, кад довољно прођем далек пут ка истоку, кад једноставно запад заборавим, баш ту негде на средини севера и југа близу руже ветрова.

Comment by krilaandjela (03/09/2008 01:32)

[Odgovori]

Bas lepo...:*

Comment by tuzna (03/09/2008 01:41)

[Odgovori]

To dolazi samo od sebe, tu si upravu.Uživaj u svojim pesmama, i mi ćemo.nema potrebe pronalaziti prozu, doći će ona kad joj bude vreme.
Pogled večnosti u naslovu pesmu, melodija duše u njenim stihovima, otkucaji srca u svakoj tački.

Comment by principessa (03/09/2008 01:41)

[Odgovori]

Bas lepo...:*

Comment by tuzna (03/09/2008 01:46)

[Odgovori]

Принцезо

Постајеш опасна по околину, запажаш више него што треба.
То тако боље и више нико није радио до сада.

"Pogled večnosti u naslovu pesmu, melodija duše u njenim stihovima, otkucaji srca u svakoj tački".

Весела

где је твоја вежбанка, то важи ѕа све вас.

Шта мислите о једном таквом задатку?
ДОМАЋИЦЕ ајде задај осталима овај задатак, ипак си ти ПОГЛАВИЦА племена ШАРЕНИХ ПЕРА

Comment by krilaandjela (03/09/2008 01:48)

[Odgovori]

=)Uvek se može više zapaziti, tako da se ne brinem, već zapažam =)
Uvek volim kad zapazim nešto tako duboko, osećajno i lepo...oko srca mi toplo.

Comment by principessa (03/09/2008 01:52)

[Odgovori]

Krilaandjela, u prozi ili stihovima, ti pišeš predivno. Dobra ideja, da nađemo radove u vežbankama. Neke sačuvah. Domaćica će te verovatno podržati.
Principesso, oslušni otkucaje pera i srca autora gornje proze, nešto mi se čini da svuda tebe ima 99-100% (samo),

Comment by sanjarenja56 (03/09/2008 08:48)

[Odgovori]

baš si me podsetio , na moje vežbanke. Ja svoje nisam sačuvao , izgubljene su u protoku vremena, a tako bih želeo da prigvirim u bar jedan tekst.
Proza ti je lepa , iako je od pre 17 godina. Mogao bi još nešto da napišeš.

Comment by vladica (03/09/2008 09:29)

[Odgovori]

Interesantna ideja. U mom sećanju su mnogi pismeni radovi iz (tadašnjeg) srpsho-hrvatskog jezika, koje sam skoro svaki put čitao "pred razredom". Možda su i bili "nešto". Ne znam, pokušaću da pronađem neki, da se malo nasmejemo. Eh...Godine...

Comment by Baladašević (03/09/2008 11:19)

[Odgovori]

@krilaandjela:pa ne mora samo domacica da zadaje zadatke,koliko sam ja cula to pravo imaju svi...Zato navali,ali u mojoj vezbanci nema toliko zanimljivih stvari ;)

Comment by tuzna (03/09/2008 12:25)

[Odgovori]

Сањарење56, Владице, Баладашевићу и Веселице

Кад се враћаш у прошлост некако ти се чини да отвараш стари орман и гледаш у све те ствари и схваташ да их има много.
Свака ми много значи, испуњава и вреди, ал кад седнем и прочитам сам, те неке ствари дођу ми ту испредм мене тако близу и као да их додирнем у трен нестану.
Треба их иматаи што више.
Сетите се сви свега...

Comment by krilaandjela (03/09/2008 17:18)

vek [Odgovori]

ngjtuhgttyjfftjgdfttjfgtrehfftrhfrttjfrthhhfhfghjfttyryyrrturreerewaaecdwf

Comment by reda (10/18/2011 18:42)

Jesen [Odgovori]

Dan po dan je izmicao i zavrsio se letnji raspust,doslo je vremo da podjemo u skolu nova skolska godina a i za njom,jedna tuzna pozutela kraljica,za koju svi znamo da je jesen.
Po livadama je prosula bezbroj zutog-braon uvelog lisca.
Drvece je sve tuznie jer su granciceiz dana u dan sve slabie i slabie,i nemaju vise onog lepog zelnilana sebi za sobom je donela miris zimnice,gde se svi spremaju za hladnu zimu nema vise onog toplpg sunca.
Nebo je sivo i puno kisa.
Jutra su hladna,po dvoristu kao da nam je beli prekrivac se tokom dan anegde sakrie.
Tuzna kraljica je donela i nama nemir i tugu gde se svi spremaju za hladnu zimu.

Comment by Anes Bogucanin (10/22/2011 13:50)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me