О вама Блогрима које познајем

Неко је направио цветни врт

неко сакупио небо пуно наде

неко обојио моје стихове

неко ми је рекао да је љубав оно што пишем

неко је од вас приметио нит туге у свим песмама

неко је сложио слике од мојих стихова

неко је рекао да је илузија свет који нас гуши споља,

 

а ја? ја сам схватио да сте то ви који правите цветне вртове у нашим срцима

да сте ви те звездице ситно поређане на своду који сија изнад мојих крила

да сте ви ти који бојом ваших мисли шарате весело и кувате мирисно

да сте ви ти који пишете кроз мене о љубави

да сте ви ти који осећате,

а када то чините ви осетите понекад и моју прикривену тугу

ви сте ти који су сликом мога стиха удахнули живот

ви сте ти који једину стварну илузију живота држите живом. 

Једно јуче

Једно јуче загрљено

остало у срцу да расте,

једно јутро пробуђено

будило твоје очи снене.

 

Моја рука руку твоју љуби

моја усна усну твоју умива

на мојим раменима

твоја коса расута.

 

Једно јуче поред мене спава

дише кроз речи и стихове

као никад до сада.

 

Једно јуче поред мене спава

 

Све је то што нас веже и завеже чврсти и лако

Све се лепо скоцка у једно

руке се склопе једна преко друге

и магија крене, прсти се додирују

и усне спајају.

 

Све је то

а као да није

тако дуго и кратко.

 

Све тако грли и воли 

и не знам зашто тишина 

тако ћути и стоји,

трен трена и тренутак живота

све је то у некој магији.

 

Башта са најлепшим цвећем,

балкон са ког марамица лети,

испуштен цвет са литице,

и нешто још што срце љубављу стеже,

али када му мирно приђеш

оно се са поклоном да цело.

 

Све то није бајка коју живимо

коју осећамо 

коју чувамо

све је то неко наше 

моје и твоје

док се котрљамо 

по свиленим чаршавима живота.

Када би...

Када би речи мирисале и имале боје,

када би руке могле да певају,

када би се додири видели,

када би срце говорило, а мозак ћутао

када би се погледи чули

када би  заборав имао мирис,

ја би вечно волео и све разумео...

 

Ова песма посвећена је једном Лептирићу на кога сам случајно налетео, кога сам упознао читајући његове постове, који су ме одушевили и који ме је научио како да направим блог на који дефинитивно нисам залутао, а много сам добио.

Ја знам да сада није никакав јубилеј нечега што је морало да прође по неким правилима, нити је нека посебна прилика, али сам осетио потребу из свог срца да се захвалим Батерфлају-Биљи.

Лептирић хвала ти пуно!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

Шта значи волети

Шта значи волети?

То и није неко питање,

сви, па и ти одговор знаш,

носиш га у себи 

од кад си се родио.

 

Шта значи волети?

То и није појам

то је живот 

и треба га живети.

 

Шта стварно значи волети?

То сигурно нису две речи 

које само кажеш

особи коју волиш,

то је много више:

то се осећа,

то се носи у себи и на себи,

ти си опседнут тиме.

 

Шта значи волети?

Ја никад нећу сазнати, и умети

да одговорим до краја јер је

живот сувише кратак за једну вечност,

а ми нажалост живимо само њен део.

 

Колико би сада објашњавао рађање,

колико би причао о животу,

шта би уствари рекао о љубави,

шта значи волети?

 

И строфе су понекад кратке

а требају бити пуне, богате и дуге

шта значи волети?

 

Не понавља се једино љубав

она се само рађа у сваком бићу.

Ми живимо да би волели,

шта значи волети?

 

 

Ову песму никада нећу завршити

оставићу је вама драги БЛОГЕРИ

да је сваком строфом  допуњавате

................................................

 

И друга страна истине која се воли на сопствени начин

Неко је данас ухватио дугу

у њеном оку

у њеној коси 

Неко је данас осетио мирис

на њеном телу

у њеном додиру

Неко је данас остао сам

она је отишла на кратко.

 

Неко је разумео тишину

у њеном погледу

у њеном кораку.

 

Неко је погледао у себе

и видео срце без ње

и у њему само празнину.

 

Неко је помислио то је живот

Неко је схватио нешто, али није разумео

Неко је погрешио, па се враћао

Неко је отишао даље, јер га је време понело са собом

Неко је нешто написао, а да ништа није рекао

Неко је ослушну оно што су други причали

Неко се поново окренуо и зажмурио

Неко је у сећању све то поново осетио

Неко се ускоро срео и поново заиграо

Неко је без опреза поново платио 

Неко се згрчио, а неко је отишао

 

Да ли познајеш тог неког?

 

Да.

 

Шта је живот - него збир свега што крене узбрдо и низбрдо у времену, у годишњим добима, кроз плиму и осеку, кроз мала бића која нешто говоре између себе, која се воле и не воле и која ходају и лете сама од себе из својих гнезда и чаура изађу у дан и заспу у мрак па се поново пробуде.

Шта су осећања - него збир тренутака у времену која се урезује у наша срца и нашу кожу и која нас вежу неком бором на лицу или раном у срцу.

Шта је знање - него искуство да све што долази, пролази и одлази остане покривено трагом наших корака (некад трапавих, а некад озбиљних).

Шта је љубав - него истина да човек човеку буде пријатељ душом и телом.

 

Неко је тамо стао и читао ове речи

Неко је о њима размишљао

Неко их је углавном прочитао.

 

 

 

 

«Prethodni   1 2