Кријем све само да не одеш

Ја волео сам у зору Сунце да сакријем и њено лице рукама да умијем и у сну и кад сам ту пољупцем да је покријем. А морем плове бродови сви су исти на пучини када их не видим, а видим те. И ево ту на обали испод малих таласа котрља се једна шкољка љубави, а у њој два имена заувек остала. И морем плове бродови и наши снови ко облаци сви по реду у љубави један другог сустижу. Ја и Месец сакријем и пољупцем ти очи покријем да га не видиш јер мислиш време је да сада касно је. А морем плове бродови и на небу облаци и ту смо ми на земљи остали

Ово треба да знаш

Можда бих те грлио јаче да си ту и да се смејеш животу и проблемима који ми се котрљају у сусрет. Можда би ме мало жалила кроз осмех који увек буде топао, јер га рукама шириш око мог врата када ти се тужан ил весео вратим. Исто би ти у очима нашао ону сузу која крене када пођем и ону када се вратим. Иста је, тешка је, твоја и моја. О колико вреди свако пролеће и лето, и свака јесен и зима што живи у мени и теби. Пољубац, можда промени твоју јесен и моју зиму, ветар можда склони под своје скуте на трен нашу љубав, а Сунце и ведро небо поново је са пролећем донесе у лето када сви буду ту у свом чудном лету лептира. Ево треперим у сваком погледу на своју сенку како се удаљава од нашег места, жудња за некаквим бескрајем не може да врати оно што иза мене остаје. Колико ти тога нисам рекао и никад нећу умети да кажем, а осећам да све у мени говори. Гледаш ме немо, а видиш како се губим у даљини осећам твој поглед како се лепи по мом телу и како завршава на врху прстију, оних истих који су те и који ће те миловати нежно када се вратим из још једног сећања у придвече шапутања на јастуку и уз обећања да ћу се увек враћати. Зашто у прозору не остане твој лик, зашто се тај тренутак не замрзне мени у сећању, у очима, и поново оживи када му се неиспаван вратим са пута. Зашто ми по том истом прозору пролети по која кап кише као суза на мом срцу онако неспретна и глатка. И кад год јој се окренем замагли и нестане, као да није била ту. Шта да урадим осим да те загрлим заувек као што то до сада једино умем и радим. Ништа није лако у животу, а ни превише тешко за мене и тебе, схватио сам да је део љубави и празнина у којој тумбам празне мисли и дробим тишину рукама. Недостајеш ми, знам да знаш и одлазак и повратак и поверење све се то понавља. Волим те што све то знаш јер си мудра и јер стојиш ту где ти је срце.