Ту у мраку поред мене

Познајем тишину у твом додиру док струјиш по телу крилима лептира.

Само ми привид твог нежног лица одаје задовољство док те љубим у мраку.

Твој сам, сваким пољупцем, предаје и победе, живим ту поред тебе сада.

Зашто ћутиш док ти осећам мисли и гушим их пољупцима и загрљајима.

Љубим-љубиш ме.

О колико те само сада познајем у вртлогу заноса и страсти.

Тако смо чисти и похлепни, ни једно друго неби пустили, незасити љубави.

Опет јуриш чаршаве са кревета моја малена.

Смејеш се, смејем се, јуриш прстима по образу да смешак дуже остане.

О колико те само сада знам, препознајем у мраку испод прстију који те додирују-чувају.

Тако су ми пуне мисли реченица и речи, ал ни једну ти нерекох тада.

Знам да знаш кад се пробудим, пробудиш и кренеш кратким кораком са очима у плаво.