Ако склопиш очи

Драга моја...

 

Ако склопиш очи, зажмуриш на трен, а ја у мислима осетим то,

нећу ти никад опростити и бићу вечно твој непријатељ.

 

Драга ако окренеш леђа Сунцу које те греје све ове године

због само једног пољупца, што несмотрен својом дрскошћу

оставих на твојим уснама, ја бићу ти вечни пријатељ.

 

Ако драга моја у загрљају нађеш све што си некад имала 

и поново ово гнездо покријеш својим крилима,

ја бићу ти вечно захвалан и твој.

 

Ја знам да ти нисам са оволико мало речи

рекао збогом, а ни хвала.

Нити сам рекао приђи и љуби ме више,

али сам ти чиста срца отворио очи и раширио руке

да ме разумеш док грешан падам пред твоје скуте.

 

Зато што сам се једном уплашио без твог додира на рамену

и без загрљаја да ћеш склопити очи и без мене отићи на онај свет.

 

Зато што сам  пољупцем хтео да купим сјај у оку и у срцу.

 

Зато што повратак није изгубљен круг и бачено време

у коме смо се кајали и мерили наше гордости и предрасуде

већ смо и после свега само тихо тразжили ону нит која нас је спојила.

 

Писао бих ти сада снове окићене Пролећем, ластама и букетима најлепших цветова, али ја то нећу,јер већ сутра донећу их у твој загрљај. Било би добро да писмом помирим немире ових речи у души, али и то је далеко од истине, знајући и признајући себи колико те волим, само би продужио агонију сваким словом у сваком покрету руке и откуцају срца. Не могу ти рећи да си моја јер бих те присвојио као ствар, толико сам себичан да чак ни дељење у овом свету нема разумну дефиницију за мене, једноставно си ми прирасла потребом да живим и дишем поред тебе, да ритмом твојих корака отварам своје капије успеха.

Ја стао сам овде на пола папира у праѕно и лебдим твојим крилима до нашег скорог сусрета......