OVAKAV

Овакав вредим само неком ко тумара зеленим шумама,

шапуће речи које нико нечује.

Стојим у празно где ветар диже ме

овакав се стидим других што тужним кругом око мене пролазе.

 

У мислима седим на обали времена

и гурам барке од папира у песку

играм се немиром расчупане косе

оваквог ме знате у песми коју не певам.

 

И сви сте исти и чисти негде горе високо

кроз празно светло у соби у ћошку

неко ме гледа топлим оком

греје ми руке и пољупце дели.

 

Овакав ја знам крила њене љубави,

додирни ме мој анђеле 

високо поведи и спусти срећу у наручје

да страх заборавим и тугу оставим

све мреже покидам и прашину одувам .

 

Нећу ти својом руком спустити звезду

ал срцем поклонићу овакву какву видим је

у очима од бисера кроз речи од богиња

она зна да свака река има своје ушће

и свака зора свој залазак и мрак, 

ал нека све ово чека човека.

 

Ја знам, овакав и такав

каквог ме мрзе и воле

можда ме заборав однесе

и врати поново сутра,

ал ја се смејем 

и радост сејем

веселог духа.