OVAKAV
Овакав вредим само неком ко тумара зеленим шумама,
шапуће речи које нико нечује.
Стојим у празно где ветар диже ме
овакав се стидим других што тужним кругом око мене пролазе.
У мислима седим на обали времена
и гурам барке од папира у песку
играм се немиром расчупане косе
оваквог ме знате у песми коју не певам.
И сви сте исти и чисти негде горе високо
кроз празно светло у соби у ћошку
неко ме гледа топлим оком
греје ми руке и пољупце дели.
Овакав ја знам крила њене љубави,
додирни ме мој анђеле
високо поведи и спусти срећу у наручје
да страх заборавим и тугу оставим
све мреже покидам и прашину одувам .
Нећу ти својом руком спустити звезду
ал срцем поклонићу овакву какву видим је
у очима од бисера кроз речи од богиња
она зна да свака река има своје ушће
и свака зора свој залазак и мрак,
ал нека све ово чека човека.
Ја знам, овакав и такав
каквог ме мрзе и воле
можда ме заборав однесе
и врати поново сутра,
ал ја се смејем
и радост сејем
веселог духа.
