Četvrtak, Jun 19, 2008
Ту у мраку поред мене
Познајем тишину у твом додиру док струјиш по телу крилима лептира.
Само ми привид твог нежног лица одаје задовољство док те љубим у мраку.
Твој сам, сваким пољупцем, предаје и победе, живим ту поред тебе сада.
Зашто ћутиш док ти осећам мисли и гушим их пољупцима и загрљајима.
Љубим-љубиш ме.
О колико те само сада познајем у вртлогу заноса и страсти.
Тако смо чисти и похлепни, ни једно друго неби пустили, незасити љубави.
Опет јуриш чаршаве са кревета моја малена.
Смејеш се, смејем се, јуриш прстима по образу да смешак дуже остане.
О колико те само сада знам, препознајем у мраку испод прстију који те додирују-чувају.
Тако су ми пуне мисли реченица и речи, ал ни једну ти нерекох тада.
Знам да знаш кад се пробудим, пробудиш и кренеш кратким кораком са очима у плаво.
Ovo plavo mi ruši celokupnu sreću i nežnost pesme, al' nije strašno. Ljubav pobeđuje i to plavo!
Sve je nabijeno emocijama i strastima i ljubavlju i zeljom i onim sto si sada ti - srecom!!!
lepo reče pinokio-sreća izvire.
i z svake reči. pa i nas ovde zapljuskuje.
Prijatno!
Хвала људи, делим лепе ствари и добре вибрације.
Uživam dok čitam tvoje postove, i svaki čitam po nekoliko puta.
Veliki pozdrav!
