Sreda, Jun 04, 2008
Ово треба да знаш
Можда бих те грлио јаче да си ту и да се смејеш животу и проблемима који ми се котрљају у сусрет. Можда би ме мало жалила кроз осмех који увек буде топао, јер га рукама шириш око мог врата када ти се тужан ил весео вратим. Исто би ти у очима нашао ону сузу која крене када пођем и ону када се вратим. Иста је, тешка је, твоја и моја. О колико вреди свако пролеће и лето, и свака јесен и зима што живи у мени и теби. Пољубац, можда промени твоју јесен и моју зиму, ветар можда склони под своје скуте на трен нашу љубав, а Сунце и ведро небо поново је са пролећем донесе у лето када сви буду ту у свом чудном лету лептира. Ево треперим у сваком погледу на своју сенку како се удаљава од нашег места, жудња за некаквим бескрајем не може да врати оно што иза мене остаје. Колико ти тога нисам рекао и никад нећу умети да кажем, а осећам да све у мени говори. Гледаш ме немо, а видиш како се губим у даљини осећам твој поглед како се лепи по мом телу и како завршава на врху прстију, оних истих који су те и који ће те миловати нежно када се вратим из још једног сећања у придвече шапутања на јастуку и уз обећања да ћу се увек враћати. Зашто у прозору не остане твој лик, зашто се тај тренутак не замрзне мени у сећању, у очима, и поново оживи када му се неиспаван вратим са пута. Зашто ми по том истом прозору пролети по која кап кише као суза на мом срцу онако неспретна и глатка. И кад год јој се окренем замагли и нестане, као да није била ту. Шта да урадим осим да те загрлим заувек као што то до сада једино умем и радим. Ништа није лако у животу, а ни превише тешко за мене и тебе, схватио сам да је део љубави и празнина у којој тумбам празне мисли и дробим тишину рукама. Недостајеш ми, знам да знаш и одлазак и повратак и поверење све се то понавља. Волим те што све то знаш јер си мудра и јер стојиш ту где ти је срце.
Lepo...
dvoje koji srcem govore. i ništa im ne može pokvariti ono što osećaju. dotakla te prava ljubav. milo mi je zbog oboje.
Prijatno!
Krilaandjela, za pesme pisane njoj nekako sam osećala da mi nešto nedostaje, da ne osećam ljubav, a sada je osećam u ovom obraćanju njoj. Neka ona uvek stoji tamo gde je srce! I ti za nju!
Хвала свима на коментарима.
Сада ме одушевила прича коју је написала Сањарење56 за свекрву, одушевио сам се.
Ко није прочитао да обавезно оде да прочита.
Њен БЛОГ је ВАЛЦЕР
