Sreda, Jun 04, 2008
Кријем све само да не одеш
Ја волео сам у зору Сунце да сакријем и њено лице рукама да умијем и у сну и кад сам ту пољупцем да је покријем. А морем плове бродови сви су исти на пучини када их не видим, а видим те. И ево ту на обали испод малих таласа котрља се једна шкољка љубави, а у њој два имена заувек остала. И морем плове бродови и наши снови ко облаци сви по реду у љубави један другог сустижу. Ја и Месец сакријем и пољупцем ти очи покријем да га не видиш јер мислиш време је да сада касно је. А морем плове бродови и на небу облаци и ту смо ми на земљи остали
znaš , sad bih pitao tekstopisca , da li su ove tvoje rime možda jedna pevljiva pesma. Meni se dopalo.
Biseru jedan, biserne rime pišeš...Neka te ljubav, ovaj, hoću reći inspiracija služi duuuugo!
ne znam kud plovi brod iz tvog posta, ali osećam da ste oboje na brodu ljubavi. pa neka tako i ostane.
Prijatno!
@vladica: kad me već pitaš, mene ovo po ritmici podseća na čuvenu: "Nedaj se Ines" u izvedbi Radeta Šerbedžije. Inače je lep tekst (ili pesma), ne umem da razlučim jer nema proreda između stihova (rečenica). Inače, mada šašavo zvuči, lepota pesme zavisi i od toga kako su reči raspoređene u stihove, makar njihov redosled bio i isti:-)))
Драги моји пријатељи то је била песма, али не знам из ког разлога се претворила у прозу, вероватно неко од подешавања,али у сваком случају рекла је оно што носим од ње у свом срцу.
Pesma u prozi, pa to je poznata forma, u čemu je problem*?
