Ponedeljak, Novembar 17, 2008

Залог времена

Колико је само људи сломило своје оловке живота на парчету беле хартије?

Нико се питао, да питати није питан, а ко ће га знати и знање је знањем наслеђена појава-ствар, ко ће га знати,кад које какви злобници вештином речи душе нам воде.

Шта би ти пријатељу хтио рећи, а да већ знаш-не знаш, препознаш и заборавиш. Колико је већ истина-неистине изречено, схваћено несхваћено, немуштим језиком потштапано с`колена на коленце, степеницама преко камена кроз живот мој и твој склупчан у сенци великих и гласних. 

Шта би ти ја хтио рећи, а да ти већ одвећ знаш-не знаш. Мукле су све наше наде и схватања новог и савременог, а душа се оплеменит хтела водом са нових извора, неко је скренуо и изровао корита, а руке бразде дубоке, знојем наших чела склапају мудрост тишине и јецаја у тами туђих сенки.

Али брига, бригу дозива, пусте су улице заборава, а срећа хода између стрњишта и багрема цветног с`пролећа и лета, ко ће га знати сем веровања и предања да ће нешто проћи и доћи. Дан заборава и Сунце јесени по ноћи поворка беседника.

Верујем можда и превише људској души да прашта, да уме трн из ока извадити без бола, верујем да мисао једног човека може вечно да спаја, верујем твојим речима и уздасима.

Да трајати мора, а мора, нек се љубављу зна да име твоје и моје остане вечна поезија. 

 

[Odgovori]

"пусте су улице заборава,"
Zamišljen si mi danas, Anđelko. Tako bih volela da čavrljam s tobom i tvojom damskom polovinom, biće valjda uskoro?

Comment by sanjarenja56 (11/17/2008 18:07)

[Odgovori]

Ма замишљен сам ти ја стварно него ми дамска половина рекла да су звезде горе, а моје очи за њу доле и да ја требам више њу да гледам, љубим и волим као у песмама и да будем реалније спуштен, приземљен.

Иначе ових се дана јурим са послом никако да га стигнем и завршим, много је бре брз и окретан, скоро ко ја, ал плешемо ја и он, па ме мало нагази.

Comment by krilaandjela (11/17/2008 18:17)

[Odgovori]

Verujem mozda i previse ljudskoj dusi, da ume trn iz oka izvaditi bez bola, verujem da misao jednog coveka moze vecno da spaja....
O. da, Andjele, itekako verujem da misao moze da spaja
i onda kad su dlanovi razdvojeni
i kad oci sijaju od suza
i kad pesme postanu tuzne
i kad osmeh samo bezuspesno prikriva bol...
i kad znam da je uzalud
i kad znam da je proslo...
i tad sam sigurna da misao luta
i da spaja nespojivo

Comment by casper (11/17/2008 18:18)

[Odgovori]

Касперко много ти нешто знаш, а ћутиш, пишеш, а не кажеш.

Бол никад није довољно јак да победи љубав и радост срца.

Comment by krilaandjela (11/17/2008 18:28)

[Odgovori]

kad misao u oblaku putuje stigne do svakog srca.
pa sve ulice postanu avenije ljubavi.
Prijatno!

Comment by domacica (11/17/2008 19:49)

[Odgovori]

...ipak mislim da si ti bolji plesač od tvog posla...
A da gledaš dole nju, a zvezde koliko stigneš, u pravu je...Ona je najsjajnija zvezda, sišla s neba samo zbog tebe.

Comment by sanjarenja56 (11/17/2008 20:13)

[Odgovori]

"Али брига, бригу дозива,...
а срећа хода између стрњишта и багрема..."

:((

Comment by iluzija (11/17/2008 21:51)

[Odgovori]

"Верујем можда и превише људској души да прашта, да уме трн из ока извадити без бола, верујем да мисао једног човека може вечно да спаја, верујем твојим речима и уздасима."-Ma,nije ti ton stvaran svet brale....nazalost...

Comment by tuzna (11/17/2008 21:53)

[Odgovori]

Nedostajao si ovih dana...
:)

Comment by tijanas (11/18/2008 00:03)

[Odgovori]

šta god napišem pokvariću. A neću.
Vjeruj, nadaj se, gledaj u zvijezdu i ona u tebe.

Comment by donna (11/18/2008 01:02)

[Odgovori]

doletje tvoja misao do mene,lijepa kao molitva za ljubav.pozdrav...i,cuvaj svoju zvijezdu,da sijate zajedno.saljem i ja tebi misao koja moze trn bez boli da izvadi

Comment by dana. (11/18/2008 09:05)

[Odgovori]

Све је лепо око мене и то лепо то је она и то сте ви, Хвала вам свима.

Comment by krilaandjela (11/19/2008 20:12)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me