Колико је то много, а мало

Колико те волим

то ни сам не знам сигурно,

мало је за много љубави,

и ти то добро знаш

кад ћутим-ћутиш у загрљају нежности.

 

Некада се сутон спусти у тренутку

када ми погледи лутају долином ружа,

када ми мирис твоје косе донесе ветар,

када се јесен облачи у зиму,

када се теби враћам кући.

 

Колико тога је у твојим бојама

обојило моје срце, моју душу.

 

Узећу те за север југа,

за запад истока,

увек иста срећна страна света,

али срцу и оку топла и сигурна лука,

слободна обала, без граница и туђих станица.

 

Још си као вино у чаши моје душе,

опоро и јако,

а опијаш врло лако.

 

Колико те волим

не желим никада

да заборавим...