Колико је то много, а мало
Колико те волим
то ни сам не знам сигурно,
мало је за много љубави,
и ти то добро знаш
кад ћутим-ћутиш у загрљају нежности.
Некада се сутон спусти у тренутку
када ми погледи лутају долином ружа,
када ми мирис твоје косе донесе ветар,
када се јесен облачи у зиму,
када се теби враћам кући.
Колико тога је у твојим бојама
обојило моје срце, моју душу.
Узећу те за север југа,
за запад истока,
увек иста срећна страна света,
али срцу и оку топла и сигурна лука,
слободна обала, без граница и туђих станица.
Још си као вино у чаши моје душе,
опоро и јако,
а опијаш врло лако.
Колико те волим
не желим никада
да заборавим...
