Музика душе

Синоћ сам те струном тражио

песмом својом тихо дозивао,

да умем песмом ко руком грлити

сад би ту била, моја љубави.

 

Ал ветар шаље пољупце

од бисера и мирис латице

твога срца странице

и отпеване стихове.

 

У теби сам срце сакрио

твој сам лик упамтио,

из руку твојих воду попио

на образ твој, своје чело спустио.

 

Да те нисам нашао

још би светом лутао,

да ти нисам пришао

у мраку бих остао.

 

Колико дана, година,

колико свитања,

Толико много пораза,

толико много кајања.

 

Синоћ сам те струном тражио

песмом својом тихо дозивао,

да умем песмом ко руком грлити

сад би ту била, моја љубави.

 

Тихо ми шапат срца кажи

Тихо ме у ноћ пробуди

пољупцем топлим у образе меке,

нек ме струне твога срца воде

у заласке Сунца и росне зоре.

 

Тихо ми шапат срца кажи

реч прстију нежних по кожи

и уснама немир ти ми смири.

 

Познам сан твоје јаве

и твој корак у ветру

изнад реке Саве,

на мосту с краја, почетак,

а људи славе своје славе.

 

Тихо ми шапат срца кажи

реч прстију нежних по кожи

и уснама немир ти ми смири.

 

Тихо ме у ноћ пробуди

пољупцем топлим у образе меке

нек ме струне твога срца воде

у заласке Сунца и росне зоре.