Nedelja, Novembar 16, 2008
Испред стихова и речи
Изаћи ћу испред својих стихова,
јер ти познајеш боју моје туге,
јер си у мојој души
нашла музику своје среће.
Изаћи ћу испред својих речи,
јер си својим очима у мојим
видела љубав и снагу,
јер су нам се руке загрлиле,
а усне додирнуле пољупцем.
Тако откривен и бео
пустићу да ме покријеш
меком свилом свога тела,
тако откривен и бео
остаћу твој заувек
у сваком откуцају срца.
И док се годишња доба мењају,
док откуцај срца траје
волећу те тихо, а јако,
грлићу те само тако...
Nežno, strastveno, zrelo...bravo, krialaandjela!
Prelepo!
Bez reči,
u pogledu ceo svet,
u srcu sva ljubav,
na dlanu sva toplina...
Pozz
prelepo,kao i uvek
vrijedi ti ovo zadnje stvarno
vrijedi ti ovo zadnje stvarno
Све вреди што се срцем напише и осети, препозна и подели.
Ја ћу са Вама свима увек да делим, кад год могу, па и кад не могу ви ћете знати кад Вам поглед одлута пут звезда.
Поздрав



