Ponedeljak, Novembar 10, 2008

Оно лагано у теби и мени

Кад дођеш ћутке испод моје руке,

знам ниси од оних

што те стрељају погледом

преврну и осмехом добију,

ти ме добијеш срцем.

 

Знам тишином си мудро ћутала

у мом загрљају,

знала си, а можда и ниси,

то више није битно

твој ход и очи учинили су ову магију вечном.

 

Можда сад спаваш на својој страни јастука,

али ипак спаваш на мојој страни срца,

знам да знаш то,

колико сам ти само пута то

прошапутао нежним пољупцима испод твоје мирисне косе.

 

Можда су сва нова буђења без тебе,

са тобом,

у мојим мислима остала,

али очи се отворе,

руке рашире,

а срце полети ка теби.

 

Можда сам те узео,

кроз крв у мојим венама струјиш,

постао сам зависник твојих

тихих речи и меких пољубаца.

Ни превише гласних

ни превише брзих,

као срна би се уплашено скрила

сваке своје отворено-искрене речи

као да си их превише рекла,

спустиш брзо поглед од мог погледа,

зашто кад те волим и желим искрено.

 

Још увек дугу у твојим очима тражим,

желим се спустити дубоко у твоје срце,

да снег и лед никад више не осетим

не осетиш,

и да нам не завеју пут.

 

Како је лепо грлити те тренуцима среће,

а они никада не престају,

стално их сањам

лагано у теби,

лагано у мени,

будиш се и будим

зором твоје љубави

смирајем моје руке на твом образу,

ноћи твоје нежности

прстима топлих шара на кожи,

пусташ да ноћ испусти звезде,

да моје и твоје тело дрхти у заносу љубави,

да нам је све у трену напето

и да се све у жар и зној споји

остави дубоко траг задовољства,

да га непрестано заједно тражимо,

поново преврнути у свакој ноћи нашег раја,

мраком скривени,

слободни,

раширених крила,

онако лагано у теби у мени

пролази време,

љубав се дели

и свако зрно песка наше пустиње

и свака кап у нашем мору

и нешто најдуже недељиво,

недостижно,

што и кроз нас позајмљено уме да куца,

то време пролази љубави.

 

Оставићу лагано нашу ноћ,

претворићу је у дан

када си дошла,

када је моја туга отишла,

знаћеш зашто је твоје

ћутање тако лековито,

знаћеш зашто си ме освојила лагано,

препознаћеш светлост коју ти поклањам.

 

Тако је једноставно и после оволико речи у стиховима

да волим те много

да волим те јако

да ми је сва моја

уствари твоја снага.

 

Део је тебе у мени,

препознајеш,

познајеш,

лагано

у теби,

у мени. 

 

 

[Odgovori]

Bravo! Kako duga pesma... A verujem da ti je trebao samo tren!
Pozzz

Comment by vodolija (11/10/2008 01:17)

[Odgovori]

Да, чини се као да је из даха...

Comment by pricalica (11/10/2008 03:09)

[Odgovori]

Andjelko, svaka cass
Mozda tvoja nejlepsa pesma
:)

Comment by tijanas (11/10/2008 09:59)

[Odgovori]

ovo je najljepša pjesma koju sam pročitala na tvom blogu.
Da mi samo sada možeš vidjeti izraz lica i kako sam se raznježila i kako sam uzdahnula:)

I neka traje. Vječno!

Comment by donna (11/10/2008 11:34)

[Odgovori]

Baš to lagano što vam krila podaruje treba umeti iznaći i negovati. Dok onima "teškima", to najlaganije biva najtežim.
Jako nadahnuto napisano, prosto da se i oni "teški" olakšaju.
Ave!

Comment by patos (11/10/2008 12:17)

[Odgovori]

lagano, nežno i zaljubljeno.
mnogo lepo i inspirativno.
Prijatno!

Comment by domacica (11/10/2008 13:03)

[Odgovori]

Хвала Вам свима.

Знате у сваком од нас дође период када има потребу да покаже да умем да волим јако, и када мора због других ствари негде да оде, једноставно лагано само дође такав период, не пита много, само те препозна у одразу среће и туге, љубави и маште.

Comment by krilaandjela (11/10/2008 16:53)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me