Ponedeljak, Novembar 10, 2008
Допусти ми да...
Допусти ми да те ухватим за руку,
да ти шапнем жељу,
да откључам закључано срце,
допусти ми то да урадим...
Покренућу рингишпил у твојој глави,
загрејаћу твоје срце,
расућу све скупљене звездице,
пустићу месец иза облака
да те насмеје.
Сећаш се,
лако је,
рашири своја крила
моја мила.
Види ме очима дета
ја нисам сам
сама је само она туга,
њу си заборавила.
Види смејем се
док падам
у загрљај твоје љубави,
а наше вечности.
Љуби, грли и воли,
буди оно што си одувек била,
светлост моје душе,
уздигни се својим крилима,
отвори своје блиставе бисере,
нацртај наше небо дугиним бојама,
изгуби за нас кључ времена,
да не одлазимо тако брзо од нас самих.
Bojim se da je to uvek prica sa dva glumca.
Neka ti dopusti...i neka uzmes sve sto zelis.
Да то је тако лако Степски...
I ja ti zelim da ti uspe bas tako kako si napisao....
Касперко хвала
Čini mi se da sam poželela na trenutak jedan takav ringišpil, da me zavrti , da nestanem i ponovo se rodim... jako lepa pesma:)
Bacila bi kljuc vremena ali ne kao bumerang.A ringispil neka me zavrti....svi smo na njemu i lepo nam je..
"изгуби за нас кључ времена,
да не одлазимо тако брзо од нас самих. "
hmmm... hmmm...
prelepo....
i sve mi mirise na Veliku Ljubav......



